Mistake

22. deo

Budi me udarac i to u nesto tvrdo. Otvaram oci i tek onda shvatam da sam pala na pod. Jebem ti sve kako sam uspela da padnem i to bas na dupe, to samo ja mogu. Ustajem polako sa poda sa malim jaucima i rukama na mestima koja me bole, pogledam u moj krevet i vidim Louisa rasirenog po celoj duzini i sirini mog kreveta, sada mi je sve jasno zasto sam pala. Sad cu da mu jebem sve. Prisla sam ustima do njegovog uveta i samo se prodrala najglasnije moguce:
"JEBEM TI SVE LOUIS USTAJ, AJMO NA NOGE LAGANE" decko se u tom trenutku toliko isprepadao da je odmah skocio sa kreveta drzajuci se za uvo.

"Aaaaa jebem ti Hanna da li si ti normalna?" Pricao je sa jednom rukom na uvetu, i kada sam ga videla celog shvatila sam da je on bez majce i samo u boksericama. Mogu reci da je veoma seksi decko. Zavibrirao mi je telefon i odmah sam skocila da vidim sta hoce. Jedna poruka... hmm privatan broj, opet? Otvorila sam poruku i pisalo je: 'Samo da znas da si veoma slatka dok spavas, covek te moze gledati celu noc tako, a jos kakva bi bila kad bi te neko ugusio, pa covek prosto da se divi tom prizoru. Inace nisi osetila nocas kada sam te pipkao gde ne treba? Xx -L' ispustila sam telefon iz ruke i krenula ka Louisu, nije valjda da je ovo bio on sve vreme? Ne ne moguce ne, potpisu L kao Louis. Prisla sam mu skroz besna i u suzama, zar on? Zar on pored svih? Opalila sam mu jednu samarcinu da mu je posle toga ostala moja saka na obrazu.

"Sta koji kurac Hanna?" Gledao je zacudjeno

"Sta sta? Kao da ne znas sta?! Tu se kao pravis nesto aj sada lepo izadji iz moje kuce i nosi se vise u picku materinu zajdeno sa svojim porukama sa privatnog broja" bacila sam njegovu odecu koja je bila slozena na stolici na njega a on me je idalje gledao zacudjeno.

"Hanna, svega mi nisam ti nikakve poruke slao, svega mi nisam. Ne znam ni o kojim porukama se radi" jos uvek je stajao zacudjen.

"Molim te nemoj da se pravis kao da nista ne znas. Sada izadji iz moje kuce!" Polako se obukao i digo je ruke u vis sa zacudjenom facom, izasao je iz kuce nije mi ni pogledao vise, samo sam cula kola koja se vekilikom brzinom isparkiravaju i krecu.

Sta ako nije Louis, sta ako sam pogresila? Ali ne moguce ne postoji niko drugi ko zna toliko o meni a da nije Louis. Ne znam vise stvarno. Zasto me neko uhodi toliko, zasto mi salje te poruke, zasto sam to zasluzila, zasto? Malo sam sredila sobu i sklopila fotelji gde je Louis spavao. Sela sam na krevet i zabila glavu u sake. Culo se lupanje na vratima. Brzo sam se presvukla u donji deo crne trenerke i duks. Sisla sam dole a kucanje je prestalo. Kada sam otvorila vrata nije bilo nikoga. Pogledala sam malo levo pa desno ali opet nije bilo nikoga samo jedan paket na podu. Bila je to jedna ukrasna kutija sa masnicom i jednom ruzom. Uzela sam je, pogledala jos par puta da li ima nekoga i usla u kucu. Sela sam u dnevnu sobu i krenula da otvaram paket. Unutra je bila jos jedna kutija i neka koverta. Prvo sam uzela kovertu koja je bila onako srednje debljine, i izgledala je kao da unutra ima dosta nekih papira ili tako nesto. Otvorila sam je i unutra su bile slike. Slike? Ko bi slao slike? Vadila sam jednu po jednu sliku i ruke su sve vise i vise pocinjale da mi se tresu kada sam videla sta je na slikama. Ubrzo sam skroz poludela i bacila slike na pod sve do jedne kada sam videla jedan papiric medju njima. Uzela sam ga i na njemu je pislao
'Ne krivi pogresne ljude za ono sto nisu uradili. Xx -L'
Ruke su mi sve vise drhtale a suze, ne znam da li od besa ili od straha, su sve vise kretale na oci.
To su bile moje slike... svuda gde sam bila, sve sta sam radila, sve je bilo uslikano. I to ne samo dok sam bila u Londonu vec i od ranije. Ovo vec postaje ozbiljno, i kako ja da se ne plasim kada me neko uhodi. Znaci nije Louis.... osecam se sada krivo sto sam ga onako izbacila danas. Pocela sam da ludim. Kako sam mogla da pomislim da je to Louis, kako sam samo to mogla da pomislim? Koji sam ja idiot koji sam ja retard. Pocela sam da se udaram po glavi. Opet sam zabila glavu u sake i pocela da placem. Toliko sam plakala i jecala a ne znam ni zasto sam toliko, valjda od straha, od toga da znam da nisam bezbedna gde god da se nalazim, da u svakom trenutku taj psihopata moze nesto da mi uradi. Culo se kucanje na vratima, prvo sam razmisljala da ne otvorima ali sam ipak ustala i otisla do vrata, obrisala sam suze i namestila malo kosu. Otvorila sam vrata i ni manje ni vise nego Harry Styles. Samo mi je jos on trebao u ovom trenutku.