Mistake

7. deo

"Jedna tekila" trazila sam konobaru, samo je klimnuo glavom i nastavio da radi svoj posao.

"I kako ti se svidja ovde u Londonu?" Pitala me Nicki.

"Za sada je ok" odgovorila sam joj i gledala u čašu tekile koju konobar stavlja ispred mene. Popila sam je na ex .

"Hej mala nemoj to tako brzo da piješ veče je tek počelo" Liam je rekao.

Samo sam ga pogledala i odlučila da ga ignorišem.

"Još jednu" rekla sam konobaru opet i on je klimnuo glavom.

Veče je prilično brzo prošlo, kada sam pogledala na sat bilo je oko ponoći. Ustala sam i odšetala polako blizu sredine kluba gde ljudi igraju. Alkohol već upravlja mojim telom, i počela sam da se pomeram u ritmu muzike. Osetila sam da je neko stao iza mene i malo sam zaokrenula glavu da vidim ko je. Iza mene je stajao neki lik sa crnom kosom koji je bio za glavu viši od mene. Nisam se obazirala previše na njega i nastavila sam da igram iako je on stajao iza mene.

"Hej lepotice, kako se zoveš?" Upitao me je taj lik sa ne uspelim pokušajem zavodničkog glasa.

"Valjda bi ti trebalo prvo da se predstaviš ako me pitaš" rekla sam mu dok sam se okretala ka njemu.

"Uf kako si opasna mala. Zovem se Patrick" rekao je dok se rashladjivao rukom.

"Zovem se Hanna" rekla sam mu i krenula ka toaletu. Neko me je uhvatio za ručni zglob i povukao nazad, kada sam se okrenula to je bio onaj lik od malo pre Petar, Parker, Patrick tako nešto ne mogu da se setim, pogotovo u pijanom stanju.

"Šta hoćeš?" Pitala sam ga drsko pokušavajući da istrgnem zglob iz njegove ruke, ali mi nije išlo jer je bio jači od mene.

"Šta ti mislis da tek tako možeš da odeš?" Drao se na mene kao da sam dete od 2 godine koje je pobeglo od roditelja.

"Alo bre, šta ti misliš? Ko si ti da ti meni odredjuješ gde ću ja da idem?" Otrgnula sam zglub iz njegove ruke i potrčala ka wc-u. Kada sam ušla u wc obavila sam nuždu, oprala ruke,umila se i popravila šminku. Od jednom je svetlo u celom wc-u nestalo. Počela sam da paničim i dotrčala sam do vrata, kada sam krenula da ih otvorim neko je ušau i gurnuo me nazad u wc. Počelo je još više da mi se vrti u glavi. Neko me je pribio u zid i počeo da ljubi po vratu.

"Ko je to? Makni se od mene debilčino" drala sam se iz sveg glasa i šutirala sam ga.

"Šta misliš ko je? Tamo si me ostavila da patim za tobom, ako si krenula nešto samnom, to i završi" rekao je dok me je držao pribijenu za zid da jenom rukom koja stiska moje obraze.

"Ostavi me debilčino jedna retardirana. Ako misliš da sam igrala sa tobom jer mi se jebe, i ako misliš da sam kurva, grešiš mnogo. A sad me pusti da idem" rekla sam dok sam pokušavala da se oslobodim od njega ali mi nije uspevalo.

"Nećeš mi pobeći mala. Nateraću te da završiš započeto milom ili silom" rekao je i nastavio da me ljubi svuda po vratu dok su mu ruke lutale do moje zadnjice. Lupio me je po zadnjici i počeo da zavlači ruke u moju haljinu. Pokušala sam da ga gurnem nogama i rukama ali bezuspešno.

"Majmune jedan odvratni pusti me. Pusti me da idem. Debilčino jedna ružna!" Drala sam se na njega i psovala ga.

"Mala mnogo si ti meni opasna" rugao mi se i počeo da mi otkopčava haljinu.

"Ako misliš da ćeš se lako izvući varaš se. Ne znaš sa kime se kačiš" rekla sam mu grubo i malp ga odgurnula od sebe. Počeo je da se zlo cereka kao da hoće da mi kaže koliko sam jadna. Opet mi se približio i stavio njegovu ruku na moja usta.

"Budi dobra mala devojčica i završi što si započela bez dranja i budi tiha" rekao je pritiskajući ruku na mojim ustima kako ništa ne bih mogla da kažem niti da vrištim. Suze su mi krenule na oči, pokušala sam da ih suzdržim ali nisam moga. Telo mi se totalno zablokiralo, nisam više mogla da se pomerim. Na oči su mi se pojavljivale slike iz prošlosti. Ova debilčina je počela da me dodiruje po butinama. Vrata od ulaza u wc su se razvalila i neko je ušao unutra. Ništa nisam videla ispred sebe, sve mi je bilo mutno od suza u očima.

"Ostavi je na miru idiote jedan poremećeni" rekao je poznati glas. Trenutno nisam u stanju da raspoznam čiji je to glas jer sam previše zaokupljena u izbacivanju prošlosti iz glave ali mi ne ide. Suze mi sve više idu na oči i neće da stanu. Obrisala sam oči da bih bara malo videla šta se dešava. Videla sam Harrya kako drži onog lika za kragnu od košulje dok ga pribija uz zid. Kada ga je pribio uz zid počeo je da ga šamara i udara pesnicama u facu.

"Da joj više nikada nisi prišao! Da li ti je jasno to! Pičko raspala! Kako te nije sramota da radiš to?!" Harry se drao na njega, a ja sam samo sa strane gledala i nisam mogla da se pomerim, sve mi se opet mutilo pred očima zbog suza i još mi se vrtelo u glavi. Kada ga je Harray isprebijao prišao mi je.

"Jesi li dobro? Da li ti je ovaj idiot nešto uradio?"pitao me je malo nežnije nego inače.

Ništa mu nisam odgovorila jer jednostavno glas nije hteo da izadje iz mene, samo sam stajala u mestu dok su mi suze padale niz lice.

"Hajmo polako, odvešću te kući. Sve će biti u redu" rekao mi je i prebacio jednu ruku preko mog ramena i počeo da hoda.

Polako sam hodala sa pola otkopčanom haljinom, prekrštenim rukama, razčupanom kosom i razmazanom šminkom, izgledala sam kao hodajući mrtvak. Dok smo prolazili kroz gužvu sa svih strana sam osećala pogled, samo sam ih ignorisala i nastavila pravo. Kada samo izašli na svež vazduh bilo mi je bolje, prestala sam da plačem i malo sam otišla iz svojih misli. Mrzim kad plačem, to se dogadja retko ali ipak mrzim to. Saplitala sam se o svoje noge koliko sam bila umorna i pijana, i samo što nisam pala, ali me je Harry uhvatio.

"Jesi li dobro?" Opet me je pitao. Samo sam klimnula glavom i nastavila pravo.

Stigli smo do njegovih kola, krenuo je da mi otvori vrata ali sam ga zaustavila.

"Neka mogu sama" rekla sam mu to, to sam i mislila, mrzim kad mi neko otvara vrata, osećam se razmaženo.

Konačno ušla sam u crni Range Rover i zabila se u sedište. Glavu sam uvalila nazad i sedište i zadremala.