Mistake

14. deo

Otvaram polako oči, sve me boli, ne znam šta se tačnk desilo ali predpostavljam da me je udario auto. Pokusavam malo da se uspravim ali mi ne ide. Okrećem glavu desno i vidim Harrya kako sedi na stolici i nešto kuca na telefonu.

"Probudila si se?" Primetio je da gledam u njega.

Klimam glavom i pokušavam nešto da izgovorim ali slabo.

"Koliko dugo sam ovde i jel bila moja mama?" Šapućem

"Polako ne napreži se, pa juče si ceo dan bila u nesvesti a preključe te je udario auto. Bila je samo kada je čula ali posle toga je brzo otišla i rekla da ima posla."

"Au da li brate, sve me boli. Ta veštica nije ni trebala da dolazi i nema posla nego je ja uopšte ne zanimam. Otkud ti ovde?"

"Pa, ovaj..... hteo sam da ti se izvinim jer sam ja kriv što su te kola udarila. Da se ja nisam ponašao kao budala to se ne bi ni desilo. I mislim da si upravu, mislim da je svr ono bila izmišljotina"

"Hvala ti što mi veruješ, ti si prva osoba koja je ostala uz mene" nasmejala sam se i pogledala u plafon zamišljeno jer kada realno pomislim to i jeste tako, ako ne računam one što su me posle dugo vremena ostavili verovatno isto zbog neke izmišljotine.

Nasmejao se i rekao :"Idem ja da javim doktorima da si de probudila, pa se vraćam"

"Važi"

Posle nekoliko minuta ušao je doktor sa jednom medicinskom sestrom.

"Moraćemo sada da uradimo preglede, i zamolio bih vas gospodine da izadjete dok radimo preglede" doktor je rekao i gledao u Harrya, on je samo klimnuo glavom i izašao.

Jedno pola sata sam radila neke preglede i doktor mi je rekao da za nedelju dana izlazim iz bolnice i da još nedelju dana posle toga ne idem u školu. Bila sam presrećna kad mi je rekao da neću ići naredne dve nedelje u jebenu školu. Doktor je izašao a malo starija medicinska sestra je ostala sa mnom u sobi da mi namesti neka sranja.

"Imaš predivnog dečka, non stop je dolazio do tvoje sobe i raspitivao se kako si" medicinska sestra mi je rekla i sve vreme je imala predivan osmeh na licu.

"Dečko?" Pitala sam malp začudjeno.

"Da onaj dečko sa kovrdžavom kosom, rekao je da vam je dečko da bi mogao da udje"

"Aha on, nemojte molim vas da mi persirate jer ste vi stariji od mene i malo mi je neprijatno. A on, da fin je on" nikada ne bih pomislila da bi on uradio nešto tako zbog mene.

Medicinsta sestra je izašla, posle par minuta Harry je opet ušao.

"Šta su ti rekli?"

"Ne idem naredne dve nedelje u školu hehe a ti moraš da ideš" isplazila sam mu je zik i rugala sam mu se.

"Ma jedi govna ti znaš, nije ti ništa bre samo tu glumiš da ne bi morala u školu" uzvraćao mi je.

"Ma jel tako, a da se malo prisetiš ko je kriv za ovo?" Uzela sam neki mali jastučić što mi je bio na krevetu i pogodila Harrya u facu.

"Dobro, dobro izvini" nameštao je kosu koja mu se razčupala pri mom pogotku.

"Ja sada moram da idem jer imam neke obaveze. Telefon ti je tu na stočiću pored i doćiću sutra da te obidjem obećavam." Kretao se prema vratima

"Hvala ti, nemoraš da se mučiš da dolaziš, nema potrebe"

"Ima ima, vidimo se suta, ćao" mahnuo je i zatvarao vrata.

"Ćao" i ja sam njemu mahnula.

Uzela sam telefon i upalila ga. Šta je moj telefon sve preživeo ne bi se čudila da crkne istog trenutka. Jedan propušten poziv od majke i to je bilo jutros i 3 nove poruke. Ušla sam prvo u poruke, jedna je od mame, druga od nekog tamo broja i treća od nepoznatog broja. Mama mi je napisala da joj se javim kada vidim poruku, u drugoj poruci je pisalo
'Jel sve uredu, čula sam da si u bolnici, javi mi se kada budeš mogla. Nicki :*'
A to je ona moja komšinica, dobra je ona valjda. Odgovorila sam joj kratko na poruku da sam dobro i da je sve uredu.
I treća poruka od nepoznatog broja koji me izludjuje, u njoj piše:
'Pi baš šteta što nisi crkla tamo na ulici, sada moram još da te trpim. Nema veze čim si ti živa znači još više zabave u životu, i da samo još jedna mala stvarčica, ne veruj nikome -L Xx'
Ove poruke stvarno postaju jezive i počinjem sve više da se plašim tog nekog -L. On ili ona će meni nešto da kaže, nek se nosi više u tri lepe pičke materine.