Mistake

23. deo

Budim se u pola noci jer mi se pripiskilo. Ustajem i idem do wc-a. Kada sam usla u wc videla sam da je sve bilo razbacano po podu... sva moja sminka, peskiri, bukvalno sve stvari koje su bile u wc-u bile su na podu razbacane i polupane. Pocela sam da skupljam stvari sa poda i kada sam krenula da ih vracam na mesto pogledala sam u ogledalo na kome je bilo ispisano crvenim karminom 'Vidimo se uskoro, ali ovog puta neces spavati. Xx -L' . Ovo je sada preslo svaku granicu. Sve stvari koje sam imala ispale su mi iz ruku... ne znam vise sta da radim... plasim se da budem u kuci, plasim se da budem napolju... Sela sam na ivicu od kade i samo sam gledala u nered koji je bio svuda. Zasto bas mene? Sta sam skrivila da me ta psihopata proganja? Harry i Louis su upali u wc.

"Hanna jel si dobro?!" Harry mi je pritrcao i cucnuo pored mene. Moja glava je sagnuta na dole..

"Sta se desilo ovde?" Louis je pitao gledajuci svuda po wc-u.

"Ne znam.. kada sam usla sve je bilo razbacano i kada sam pocela da skupljam stvari.. videla sam ogledalo.."
Harry se zagledao u jednu tacku.. kao da je razmisljao ko to moze da uradi

"Idem da proverim da li ima nekoga u kuci.. Louis ostani ovde sa njom" Harry je ustao i krenuo ka vratima.

"Sacekaj Harry hocu i ja da idem" Ustala sam i krenula za Harryem a Louis je odmah za mnom.

"Dobro ali ne razdvajajte se" Harry je rekao i otvorio vrata od sobe.

Polako i oprezno smo izasli iz moje sobe, Harry je upalio svetlo u hodniku i tu nije bilo nicega, krenuo je da otvara sobu od moje mame ali ja sam ga uhvatila za ruku.

"Ja cu" tiho sam rekla i otvorila vrata.

Upalila sam svetlo i nije bilo nista cudno u njenoj sobi, sve je bilo uobicajeno i na svom mestu. Ugasila sam svetlo i izasla iz sobe. Krenuli smo da silazimo niz stepenice, Harry je isao prvi, ja sam bila iza njega i Louis pored mene. Sisli smo dole i upalili svetlo, i tu je sve bilo normalno.. Harry je otisao do vrata, vrata su bila zakljucana, obisli smo jos kuhinju, drugi wc i dnevnu sobu.. sve je bilo normalno. Kada smo bili u dnevnoj sobi uzela sam kutiju koju sam nasla ispred vrata i otvorila je opet. Uzela sam malu kutijcu i nju sam otvorila. Zivo me interesuje sta je u njoj. Sela sam na kauc i otvorila kutijicu. U njoj je bio neki papiric a kome je pisalo nesto a ispod njega se nalazilo jos nesto. Uzela sam papiric i procitala, pisalo je 'Mozda ti treba jos jedan kljuc od kuce...pa sam mislio da ti pozajmim moj... Xx -L'. Ispod papirica se nalazio kljuc od moje kuce.. samo sam zastala od jednom.. nisam mogla da se pomerim a kamoli bilo sta drugo da uradim, bledo sam gledala u kutijicu sa kljucem. Dok su Harry i Louis gledali po kuci da li ima necega ja sam se borila sa suzama da ne zaplacem opet, toliko sam bila uplasena i prestravljena da nisam znala sta da radim vise. Gde kod da krenem, sta god da uradim i kazem, ona psihopata me prati i vidi sve a ja ga nikada nisam primetila... Kao da je nevidljiv, kao da je duh.
Nakon par minuta Harry je prisao i seo pored mene.

"Jel si dobro.. Sta si nasla tu?" zagledao se u papiric i kutijicu, a ja nisam mogla da progovorim ni rec, mislim da sam prebledela.
"Hanna, sta je ovo" uzeo je papiric i procitao a zatim video i kljuc. Iznervirano je ustao i udario nogom o pod.
"Koliki manijak moras da budes, koliki psihicki bolesnik, da bi ovo uradio.. Odakle mu kljuc od tvoje kuce" iznervirano je hodao i provlacio prste kroz kosu. Izgledao je kao da sve vise i vise besni. Louis je u medjuvremenu isto dosao i stajao pored Harrya i gledao sta mote da ucini.

"Ja ne znam... Ne znam vise sta da radim.. Sta on zeli od mene sta vise zeli? Da me ubije? Neka me ubije vise bice mi lakse a ne ovako u strahu da zivim. Ne mogu vise. Ne zelim vise ovo, zasto se sve ovo meni desava, zasto ne mogu da imam normalan zivot?" pricala sam uplaseno i sa suzama u ocima. Postala sam prava placljivica ali jednostavno ne mogu protiv suza, previse sam uplasena ne znam vise sta da radim.