15. deo

300 15 2
                                    

Lagano sam otvarala oči, skoro da nisam osećala noge. Polako sam ustala i primetila da sam celu noć bila otkrivena i da se prozor širom otvorio. Prišla sam prozoru i krenula da ga zatvaram. Primetil sam da je napolju bilo sve mokro i da je lišće sa deveća bilo svuda slepljeno od vode. Izgleda sa je bilo nevreme noćas. Zatvorila sam prozor, obukla sam sivu trenerku i običnu crnu majcu, skinula sam šminku koja je bila razmazana skroz po mom licu, i očešljala se. Pošla sam ka vratima, uhvatila sam bravu u nadi da je ona moja retardirana majka otključala. Mrdala sam kvaku gore dole, ali ništa, još uvek je zaključano.

"U pičku materinu" opsovala sam tiho.

Pa zašto onda postoji prozor u sobi ako ne da se izadje kada su vrata zaključana. Otvorila sam prozor i krenula da izlazim. Zaustavila sam se kada sam čula kreštanje iza mene.

"Kurvo mala samo sam čekala da izadješ ovuda, e pa neće da može" moja majka se drala sa protozora koji se nalazi malo dalje od mog.

Pošto je njena soba ispred moje tako da može da me vidi svaki put kada idem po krovu i silazim niz merdevine. Ali ona je glupa pa misli da ja samo izlazim ovuda kada me ona zaključa. Ignorisala sam je i nastavila pravo. Kada sam stigla do mesta gde treba da stoje merdevine, one nisu bile tu.

"Ha, šta je sada? Prpa, nema merdevina? E pa mislila sam na sve ja samo da ne možeš da izadješ iz sobe" kreštala je.

Previsoko je da bih skakala tako da sam odlučila da se vratim u sobu i razmislim kako ću da izadjem odavde jer me mnogo nervira da sam zaključana i to od strane ove veštice.

"Nosi se veštice jedna, zašto sam osudjena na tebe? Zar toliko nemam sreće, da ni majka ne može da mi bude normalna" nervirala sam se i vraćala do mog prozora.

Ignorisala me je i zatvorila svoj prozor. Vatila sam se u moju sobu, gladna sam a ne znam da li imam nešto da jedem u ovoj sobi. Ako mi se posreći da nadjem neku čokoladicu ili nešto, samo da može da se jede. Počela sam da preturam po svim torbama ali sam nasla samo po pakovanje zvaka gde god da sam pogledala. Ko zna dokle će me ona veštica držati ovde zaključanu. Legla sam na krevet i počela da razmišljam da li će me ova veštica otključati ili da mi da nešto da jedem. Opet je počela sa tim zaključavanjem, uvek se sve vrti u krug. Prvo je kao 'dobra' prema meni i onda počne da me uništava i zaključava. Dosta mi je više toga, smučilo mi se. Nemam sada nikoga da zovem da vidim šta će moja mama da kaže ako bude neko zvonio na vrata i pitao za mene. Harry ne mogu da zovem posle onoga sinoć, jeste da se sećam malo kroz maglu ali znam da sam se ljubila sa njim i da sam bila previše pijana. Nicki mi je glupo da zovem jer sam sa njom progovorila 2 rečenice ukupno, a Louisa ne bih mogla da zovem a ni nemam njegov broj. Otišla sam do wc-a da popijem vode, bar to ako nemam već ništa da jedem. Nakon što sam popila vodu, pogledala sam se u ogledalo. Izgledam očajno, podočnjaci, bledo lice, prljava kosa. Mislim da kada bih ovako izašla napolje da bih poplašila sve ljude na ulici. Otišla sam do ormana po peškir i ušla u kadu. Oprala sam kosu, istuširala sam se i osušila kosu, a moja majka nije ni prilazila mojoj sobi.

Posle dva sata ležanja u krevetu i buljenja u plafon čujem otkljičavanje vrata. Pogledala sam u vrata koja su se otvorila, naravno videla sam moju majku i iza nje Harrya. Harry?! Šta će on ovde?

"Neko je došao da te vidi droljice, a ti momče nemožeš dugo da ostaješ ovde" pogledala je u Harrya i gurnula ga u moju sobu.

Zatvorila je vrata, ostala sam sama sa Harryem u sobi. Vladala je ona ne prijatna tišina, sedela sam na krevetu a on je stajao kod vrata. Jednostavno nisam znala šta da mu kažem, bilo me je sramota, nisam mogla ni u oči da ga pogledam.

"Slušaj za ono sinoć, ja.." krenuo je da priča ali sam ga prekinula.

"Nisi ti ništa, ja sam kriva, ja sam sve sjebala, nisam znala šta radim. Iskoristila sam svaku priliku da pijem jer sam skroz sjebana od kada sam ovde, i eto šta se desilo, izgubila sam jedinog prijatelja koga poznajem zbog mojih gluposti. Izvini stvarno" suze su mi navirale na oči a ja sam ih zadržavala najjače što sam mogla.

MistakeWhere stories live. Discover now