LAURA

7

Novi dan, vikend... Jutro u kom bi se nasla sa momcima  u ljetnoj kucici, znam da su dogovorili da ce se kupati u obliznjem jezeru jer jos uvijek je dovoljno toplo da se tako nesto odradi.

Momci su mi zasebno van grupe pisali da trebam doci ali kad je Neytan potvrdio dolazak ja nisam zeljela ni da im odgovorim. Naravno da su ga pravdali i pokusavali smiriti situaciju ali sta god pisali nije bilo dovoljno.

Pozvala sam Stivena koji se bijesno javi na telefon

-" Dodji  u park!"

Je bilo sve sto kaze pre nego prekine poziv.

***

-" da li znas koji je juce bio dan?!"

Njegov povisen ton je privukao poprilicno puno pogleda u nasem pravcu.

-" stisaj se"

-" pitao sam nesto!"

Znala sam, jos na putu ka parku sam znala da sam zaboravila na nasu godisnjicu. Uvijek bi dan proveli zajedno ali moj sukob sa Neytanom je juce pokvario sve.

-"  Bila sam lose i nisam mogla doci"

-" koga lazes!? Koga lazes!"

Ponovio je opet glasno, na sta moj ton ostaje smiren

-" ili ces sa mnom lijepo razgovarati ili ja idem!"

-" Razgovaracu kad prestanes da lazes! Opet si se posvadjala sa onim maminim i tatinim sinom je li!? Mali klosar te za tren oka izbaci iz kolosijeka da svi oko tebe moramo da te trpimo uplakanu!"

-" Stiven prestani da se deres na mene i prestani da ga uporno vrijedjas u mom prisustvu!"

-" zasto smeta ti istina?"

Zastao je kratko

-" smeta ti sto te vise ne voli kao prije, sto od kako si sa mnom ne zeli ni ime da ti cuje!? Trpim od kad sam sa tobom te filmsko vece, te vece za igrice, te dan za okupljanje u kucici, te nocenje svakog mjeseca! Ja trpim sto niko na ovom svijetu ne bi, moja devojka spava u sobi sa 5 momaka ali trpim i vjerujem joj! Vjerujem joj i onda jedan jebeni dan ne moze da izdvoji i bude sa mnom!  Juce nam je bila godisnjica, a ti si svaki moj poziv i poruku kulirala! Da nisam cuo od Nika da si imala svadju sa njim mislio bih da ti se nesto desilo"

Iako su svi gledali, nije me bilo briga moj bijes je plamtio  vise nego ikada. Malo je reci da sam bijesna ali sve ovo je tacno.

-"Je li ti stalo do njega!? Ne spustaj glavu gledaj me u oci!"

-" stalo mi je, ti momci su sa mnom od kad sam se rodila, podigli smo se zajedno!"

-"Pitao sam je li ti stalo do njega, jako dobro znas na sta sam mislio"

-" Rekla sam da mi je stalo"

-" Zaljubljena si u njega zar ne? Kad si sa mnom pozelis li da je pored tebe?"

-" ne lupaj gluposti!"

Dreknula sam iz petnih zila!

-" ne lupaj gluposti!"

Bilo je sve sto sam smogla u sebi da kazem, gotovo sokirana ovim sto cujem. Svaki deo meneje pogadjao kao da nozevima cilja i zabada bas gde treba da me boli.

-"Sumnajm u tebe, sumnjam u sve sto si ikada rekla! Sinoc nisi ispalila samo mene, vec i cijelu moju porodicu koja je zeljela da se osjetis kao deo njih. Ti si samo obicna igracka i ko zna kako bi se igrao sa tobom da nisam ja taj koji te je smuvao. Svi bi znali za tebe kao sto znaju za se  ostale koje su bile sa njim jer je on taj zgodan momak ovog grada. Gledali bi te kao zadnju dronfulju da nisi sa mnom!"

-" Nadam se da si zavrsuo"

Rekla sam ravnim tobom.

-" Zavrsio sam!"

-" i ja sam zavrsila sa tobom, nikada vise da mi nisi prisao."

-" I necu, eto ti on nek te razvlaci kao sto to radi Alinom i nek te posle opet odbaci kao zadnje smece kao sto je to uradio od kad si sa mnom"

U suzama sam odjurila sto dalje od njega jer ova istina koju je tako elegantno sasuo meni u oci polako dolazi do mozga i pocinje da boli gore nego bilo sta do sada.