LAURA

11

Dugo se gledala u ogledalu tako sredjena u duzoj crvenoj haljini i stiklama. Moja mama je bila spremna  da krene, a ja sam momke htela da iznenadim... Lazem! Htela sam vise puta da odustanem od ovoga jer ne znam sta da mu kazem, ne znam ni kako da zapocnem razgovor.  Dugujem mu hvala, izvini ali se i spremam na njegov hladan odgovor.

-" krecemo"

Mama udje u sobu i sa osmijehom me jos jednom proskenira... nije kao da nisam od nje ukrala sminku i haljinu jer  Boze moj zasto bi curi u 20- toj tako nesto trebalo. I ona je sokirana kao i ja mojim izgledom jer sebi sam poprilicno nova sada.

-" Ja cu sacekati momke"

Rekla sam sa smijeskom mami da zna zasto necu uci sa njom.

-" ne sumnjam u to, hoce li te prepoznati?"

Moja kovrdzava kosa vise nije kovrdzava vec ispravljena i svezana u pundju koja tako dobro stoji uz crvenu haljinu pripijenu uz moje tijelo. Ta haljina je bila namjenjena meni za maturu ali sam odbila da je obucem i bila sam klasicno spremna jer isli smo svi u paketu. Dala sam je majki, a ona je cuvala za svaki slucaj ako se nekad predomislim

Nestrpljivo sam cupkala nogom, te zatekla momke kako su okupljni pored ulaza i cekaju da udju kao slag na tortu.  Znam im taktiku. Neytan nije bio sa njima i to me po prvi put veselilo. Ne znam kako cu veceras...

-" Dobro vece"

Rekla sam im, a oni se okrenu ka meni i kao nijemi oci sirom otvore u znak soka ne progovaraju"

-" sala je ovuda, a ja sam Paul i pravicu vam drustvo"

-" Nek me 100 gromova odmah sad udari! Jesi li to ti"

-" ja sam Karl"

-" Nema sanse!"

-" Aleksandar me proskenira kao da sam vanzemaljac"

-" Bar zatvorite usta"

Prevrnula sam ocima na sta su oni isti tren poskocili.

-" princezo tek sad opravdavas nadimak! Momci danas pravimo gvozdeni zid oko nje jer neko ce nam je ukrasti"

-" ne pretjeruj Nik"

-" Svi smo u soku..."

-" dobro ulazimo li ili?"

-" ulazimo, ajde"

Paul pruzi ruku da bih ga uhvatila ispod njegove i da bih mogla lakse hodati.

-" Neytan?"

-" Ney ce poslednji doci sa roditeljima i njegovom ribom"

Treme nije bilo jer su svi gledali u nas dok smo koracali za zenom koja nas vodi do stola pred punom salom... treme je bilo samo kad pomislim na Neytana.

-" Ostaje li plan da idete na jezero posle proslave?"

-" oces sa nama, nisi se danas javljala u grupu ceo dan?"

-" da, ako idete..."

-" idemo, samo Neyt ostaje zbog Aline koja ne zeli da ide"

Ne znam zasto ali poriv da postanem Neytan me je gurao naprijed. Definitivno bih pocela sa ironicnim komentarima  za njih dvoje.

-" Dame i Gospodo molim vas za malo paznje. U salu nam ulaze Carls  Black vlasnik kompanije Hanver  njegova supruga Mila Black suvlasnik kompanije..."

Gromoglasan aplauz je usledio, jer je Mila bila fenomenalna i savrsena u dugoj zlatnoj haljini. Ta zena nikad ne stari, a sve je ljepsa i ljepsa.

-" A sada za kraj njihov sin i buduci naslednik Neytan sa svojom ljepsom polovinom Alinom Perez"

Moje oci su se isti tren fokusirale na stepenice niz koje je silazio ruku pod ruku sa njom. Njena plava haljina, duga plava kosa i sve ono sto Neytan voli na zenama mi se gadilo, dok on u odijelu po prvi put koraca sa osmijehom i samo tren je bio dovoljan da taj pogled  pronadje moj i da do kraja stepenista gleda u mene. Hladno!

-"Top je riba"

Ne slusam ih nista vec skeniram odijelo, razvijeno tijelo i modricu kod oka koja mu nekako cudno ali lijepo stoji.

Izgubila sam ga sa vidika u masi ljudi jer su redom morali da se pozdrave sa svima. Muzika lagana je svirala, dok su konobari postavljali klopu

-" Ja sam sokirana od ljepote koju sam pravo sa stepenica uocila"

Mila me obgrli te izljubi i pre nego se ustanem i okrenem ka njima... da njima jer su svo cetvoro stajali  iza mene i pozdravljali se sa momcima.

-" Hvala mila,  veceras si savrsena"

-" Cao ja sam Alina"

-" drago mi je Laura"

-" puno sam cula o tebi od Neytana"

-" Naravno da jesi Neytan i ona su nerazdvojni, mislila sam da su zaljubljeni jedno u drugo kad su bili mladji ali znam... pirodica ste ne moras me ispravljati"

Nasmijem se njegovoj mami jer je Neytan ovo cuo i samo se namrstio.

-" drago mi je da si dosla"

Rekao je gladno i pruzio mi ruku kao da sam stranac.

-" dobro dosla moja omiljena osoba u prostoriji, od kad te nisam video... Kako si?"

-" dobro sam gospodine Carls, vi ste sjajni veceras"

-" hvala mila, nisam ocekivao tebe u ovakvom izdanju ali sam odusevljen bas ti pristaje. Cekamo te kod nas, odavno nisi dolazila"

-" hvala na pozivu"

-" Laurice nas sto je na kraju sale dodji sa nama kad ti ovi klipani dosade"

Mila me opet poljubi.  Te nastave dalje  da se pozdravljaju... ocekivala sam vise mnogo vise, a on je bio hladan... Hladan je i sada dok je drzi oko struka, a moje srce bubnja jer vidim ih zajedno i nekako kao  da steze nevidljivi obruc oko mene.