LAURA

12

Neytanova perspektiva

Na terasi je vladao mir i tisin ujedno i sve sto mi je potrebno. Disao sam duboko drzao sam casu u rukama i svjestan da sam malo vise popio nastojim da sto manje mislim ona nju.

Pred ocima mi je, pored toliko ljudi, sjajne devojke koju imam nista nisam vidjeo osim nje. Malo je reci da sam bio  sokiran, da sam umalo pao sa stepenica na dupe kad sam je vidjeo jer nikada pre nije bila tako sredjena. Prelepa je i necu da lazem sebe jer sve sto bih rekao da sebe smirim znao sam da je laz.

Imam devojku, odlucio sam cvrsto da pokusam sa Alinom... Alina je andjeo i ne preuvelicavam previse jer toliko ljubavi ima u njoj, toliko je krha i njezna toliko mi svaki put pokazuje da me voli da ne zelim postupiti sa njom kao sa drugim zenama koje sam imao na noc  ili dvije. Nisam volio sebe, jer od momka koji nije hteo zensku osobu jer ima Lauru zavrsio sam kao glavni srcolomac u gradu. Poremetila me je kad je pristala sa bude sa onim gadom, hteo sam samo da zaboravim. Nekako sam cudno zavoleo Alinu, volim sve nase male navike i cini se kao da po prvi put ne osjeca da me neko gusi vec da mi prija.

-" Prelepa noc zar ne?"

Trnci me prodju kroz kicmu dok cujem njen glas i zatvaranje balkonskih vrata.

-" Bila je"

Mirno odgovorim u znak da mi smeta sto je ovde. Stari ja koji nikada necu oprostiti sebi jer nisam na vreme priznao da je volim iz straha za drustvo koje dijelimo, uspomene koje imamo i prijateljstva koje traje godinama... preziveo sam dosta toga od kad sam nasao Alinu ali strah da budem dobar prema Lauri opet je tu.

-" Znam da  ti je mrak pao na oci, ne moras da mi kazes"

Slabasno se nasmijala i stala pored mene koji se ne usudjuje da je pogledam

-" ali moram da ti se zahvalim za sve sto si uradio za mene. Da sam znala za sve to dosla bih ranije ali nisam. Izvini zbog toga sto nisam bila tu za tebe jer si se nasao u tom stanju zbog mene"

-" kodek prijateljski jer ne volim da iko dira nas krug pa i ako si ti u pitanju. Ne treba mi zahvalnost i izvinjenje."

-"izvini sto te nisam slusala kad si mi otvoreno rekao da ne zelis da budem sa njim i da nije divan kao sto se prestavlja. Nisam videla mnoge stvari oko sebe"

-" Laura ne treba mi priznanje... Sama biras svoj zivot. Nisam to uradio zbog tebe vec zbog svih nas"

Krenuo sam otici, a ona me povuce za ruku  nespretno spajajuci  dlan o dlan.  Elektricitet prodje nasim tijelima, peckanje koje nikad nisam znao da objasnim ali raj dodir bas sad je bio dovoljan da stanem iako trijezan ne bih.  Okrenuo sam se ka njoj  i spojio nase oci ne bih li odglumio bijes ali nisam uspjeo

-" Sta mogu da uradim da nas odnos postane bolji Neytane?"

-"ovo je sala zar ne?"

-" ne... Ne salim se vec hocu da razgovaramo kao odrasli ljudi i da pokusamo da spustimo ratne sjekire"

-" Laura..."

-"znam Neyt da me mrzis, dovoljno mi je jasno ali ja tebe ne mrzim. Volim te bas kao nekada"

-" malko si vise popila princezo"

Odaljim se od nje par koraka, a ona mi pridje jos blize  da cujem tih sapat jasno

-" I trijezna cu ovo reci Neyt. Nikada nisam uspjela da te mrzim iako sam htela"

-" Da si me samo poslusala princezo, da nisi tek tako zapostavila nas i otisla sa njim ne bih bio takav"

-" hoces li mi ikada oprostiti"

Njen dlan se nadje na mom obrazu dok ja nesvijesno njeno tijelo pribijam uz sebe, pijan sam i ona je i nadam se da ne cuje kako mi srce udara. Moja ruka je oko njenog struka dok drugu saplicem kod njenog obraza u kose

-" Strah me je princezo"

Rekao sam nekontrolisano, svjestan da  u ovoj blizini i stanju u kom sam na milimetar od njenih usana kazem i najdublje misli o njoj kojih se plasim reci na glas.

-" Cega Neytane, zelim drugu sansu za nas... dugujes mi"

-" prijateljsku sansu princezo? Oduvijek  je imas i da ne pitas za nju ali plasim se da ona ne ode u..."

-" Laura!? Oh Neyt i ti si tu... sta radite?"

Aleksandar proviri te se nas dvoje kao opareni odvojimo.  Dok dava znak momcima da dodju.

-" Idemo na jezero, hoces sa nama Neyt"

-" ne mogu ostaviti Alinu"

Dozovem se kad ih ugledam u paketu ispred sebe, koliko bi se sve promjenilo da Aleksandar nije naglo dosao i prekinuo me u namjeri da pijan kazem nesto sto bi sve sjebalo. Mrzjela bi me, znam da bi.

-" vas dvoje ste bez modrica, sa citavim casama. Znaci nije bila tuca na pomolu"

-" ne samo beznacajni razgovor, momci vidimo se sjutra"

Prosao sam pored njih zeljan da onu casu razbijem sebi o glavu odmah sada.