LAURA

25

Lezim preko njega jer je garnitura veoma mala. Nisam se odvajala od njega i nekako sam  svaki put gledala u prsten za koji se vezuje vrlo vrlo slicna prica vec 2 generacije kao sto je moja i Neytova.

-" Ovaj prsten je nevjerovatan"

Ne znam taj sjaj u ocima da opisem kad ga pogledam. Srecan je, neopisivo je srecan i ova 2 dana nije skidao svoj savrseni osmijeh sa licam

-" Znas devojacko vece, a momci ce biti tamo"

Oboje smo se ludacki nasmijali.

-"  pravicemo vece za sve i zurka je zagarantovana kad momci  saznaju za nas"

-" znam majka ce me ubiti"

-" nece Mila je tu. Vec sad svi znaju jer njih dvije su sigurno zvale Paula ili Nika"

-" Istina,  ja sam vjerena"

Prosaputala sam i opet pogledala prsten na svojoj ruci.

-" dopada li ti se?"

-" Nevjerovatan je"

-" Zelim da zivimo zajedno"

-" aha vazi"

Nasmijem se ovome dok se ne sklanjam   sa njegovih ramena. Krenuli smo kuci i oboje smo pod opasnom tremom.

-" Zamisli kako bi momcima svanulo da  imamo veci stan i da se okupljamo"

-" aha momcima bi bilo top oni za to navijaju."

-" a tek nama, idemo zajedno na fakultet, spavamo u sobi, stalno mogu da te grlim..."

-" vodimo ljubav na masini"

-" Lauraa!"

-" sta? Pa samo podsecam"

-" Dobro i to"

-" ti ces da kuvas Neyt"

-" a ti da peres sudje"

Nasmijali smo se u glas oboje ali Neytan se nije salio.

-" razgovaracu sa tatom da kupimo neki lijep stan ove nedelje"

-" polako momak, polako... majka me nece pustiti ni da se udam dok fakultet ne zavrsim, a ne da zivim sa tobom"

-" Mila ce to rijesiti, samo  da prvi vidim sa svojima i javicu ti detalje... zelis li?"

Zastao je pa malo uplaseno pita da li hocu. Naravno da hocu, bice vrlo cudno ali savrseno.

-" zelim naravno, Neyt zelim sve sa tobom"

-" Tako jeee! Nista se ne brini fakultet  necemo zapostaviti, a briga oko svega je na meni ti samo trebas biti sa nama da biramo pravi stan"

-" Neyt nije to bas pristojno Carls i ti  to uradite"

-" Slacu ti slike, a onda cemo zajedno odluciti. Vec nocas cu sa ocem da pricam."

NEYTANOVA PERSPEKTIVA

Majka je bila kod Laure kuci i saznali smo da nije burno reagovala. Bilo joj je drago i to je najvaznije od svega. Sacekao sam oca koji se smjesti pored mene jer zna da treba da pricamo.

-" znam da oces da se zenis, da si zaprosio devojku ni manje ni vise nasu Lauru. Znali smo svi da si zaljubljen u nju tako da nista novo za nas."

-" da, bilo je iznenada, ne znam ni kako sam tako odlucio brzo ali sam znao sta zelim i samo sam se plasio da ona ne zeli isto to."

-" muskarac zna odmah hoce li ili nece biti sa zenom do kraja zivota tako da mi je jasno. Kad zelite svadbu"

-" nakon diplomiranja"

-" Zrelo razmisljanje, posle fakulteta plan je isti?"

-" da zelim preuzeti firmu"

-" Da li si ovih dana slobodan?"

-" jesam cale, zasto?"

-" moramo kupiti neki stan za vas dvoje, pozovi Lauru da bira njena odluka je presudna... Na zalost biramo takve zene porodicno prokletstvo da su nam zene odlucne i tvrdoglave"

-"  ona ne zeli, ali cu sve slikati i dati joj da odluci koji joj se dopada."

-" Moze i tako, ove nedelje bi bilo najbolje da to zavrsimo.  Do kraja fakulteta cu uplacivati novac na tvoj racun, ako bude malo obavjesti me da povecam. Predlozi neku cifru, kada se zaposlis  sve preuzimas sam i nastavljas dalje."

-" hvala, vraticu sve kad pocnem sa radom"

-" A oko toga da li zelite zivjeti zajedno? Jeste li planirali?"

-" ako se njena mama slozi"

-" Moja divna zenica je rjesenje, Mila ce je nagovoriti"

-" A sad, sta si hteo da me pitas?"

Nasmijao se ovome smekerski

-" Kako si znao?"

-" moj otac je uradio isto za mene, prespostavio sam da  nece neke stvari nikada da se promjene i volim kad ne grijesim."

-" hvala cale"

Znam da je deda i njemu i tetki obezbjedio sve dok nijesu krenuli da rade i da su to neka pravila nase porodice.

Usao sam kod Lare,  a neocekivano svi su bili tamo cak i momci.

-" Djubre"

-" olosu"

-" smradu"

-" nisi nam rekao"

Laura je podigla ruke u vis u svoju odbranu a oni su se zaleceli ka mene i od siline radovanja me obalili na pod i poceli opet da me grle.

-" pravimo momacko i devojacko vece"

-" tu se mi pitamo i bez muskaraca je"

Laurina mama se nasmije ovim ludacima

-" oo ne ne moze, ne moze Laura je nasa drugarica. Evo maskiracemo se zene  za potrebe te veceri"

-" da evo ocemo"

Slozili su se odmah

-"  prvo tako nesto nece biti skoro"

Zapocne Laura

-" drugo svadba je tek  kada diplomiramo"

-" treceeee dosao sam da trazim dozvolu da Laura i ja pocnemo zivjeti zajedno sledece nedelje"

Dugo smo pricali te veceri, docekali smo svitanje uz kokice, vino i prsutu. Pre nego ozvanicimo nasu vjeridbu kako to obicaji nalazu. Ne volim brze odluke, ali odluka da je vjerim je bila najbolja odluka u mom zivotu. Ozenicu je i to je to, moja je i znam to jos od kad sam imao 13.