LAURA

10

Momci su bilo oko mene, zvuk aparata je pistao i najjace od svega je sto se osjecam kao da me je tenk pregazio.

-" lezi"

Paulo me zgrabi i  vrati u krevet kad pokusam da se ustanem.

-" koliko sam  dugo ovde?"

-" jedan dan , pustili su te jer nije podignuta prijava protiv tebe"

-" Laura?"

-" ne zna nista i mrtvi smo kad sazna"

-" mom sinu je prva misao Laura, zavrsio si u zatvor, prebio Lockwooda i na kraju si zavrsio u bolnicu ali Laura mora biti prva misao"

Naravno da mi je prva misao ona, uvijek ce biti.

-" Taj gad je mrtav"

-" neces!  Neces dosta je bilo"

Rekla je majka grleci me snazno.

-" Zao mi je zbog proslave"

-" pomjerena je za subotu, ne brini oko toga"

Klimnuo sam glavom, znam da je ta proslava veoma vazna mojim roditeljima i da posao zavisi od ljudi koji ce se pojaviti.

-" Zao mi je zbog ovoga, kad mogu da idem?"

-" Za par sati"

-" Laura zove..."

Paulo uspaniceno kaze.

-"Slazi nesto"

***
Cim sam izasao iz bolnice osjecao sam se bolje iako me sve boljelo. Naravno da zelim da ga unistim i hocu jer podmukli gad ne igra fer, a ja fer jedino prihvatam.  Tata je pokusao pricati sa mnom, ali sam to odbio jer zeli da me smiri ali sam prkosan na njega iako to mrzim.   Dugo sam vario cinjenicu da mi je taj skot "rod" i samo radi ugleda sam cutao svima pa cak i familiji i najblizim prijateljima.

Laurina perspektiva

Ljuto sam usla u kucu  gde su momci igrali igrice. Bila sam ultra bijesna jer su od mene sakrili sve sto se desilo. Saznala sam razlog zasto je prosle subote otkazana proslava, a zakazana za sjutra. Nedelja dana je trebala da ga izbave iz zatvora. Danima su tu, pricaju sa mnom, druze se sa mnom ne pominju Neytana i njega nije bilo cak ni na fakultetu.  Zanimalo me gde je, zanimalo me je da li zna za ono sto se desilo u parku i da sam raskinula vezu ali nisam htela da pitam momke jer sam mislila da postuju moju odluku o tome da ne pominju njega.

-" Nedelju dana mi krijete sta se desilo  i zar ste mislili da necu saznati!"

Isti tren su ostavili sve i ustali ka meni sa tonom rijeci pravdanja u glas.

-" Nismo zeljeli da te brinemo"

-" gde je Neytan?"

-" Sa roditeljima je otisao kod bake i djeda kako bi ih doveli sjutra na proslavu... bolje je sada"

-" bolje je sada?"

Pitam sokirano na sta se oni pogledaju medjusobno, znam da je prebio Stivena i da je zavrsio u pritvor. Stiven je svuda blokiran i samim tim znam da bi mi rekao da nijesam zavrsila sa njim u parku za sva vremena.

-" Ne znas o tome sto se desilo u zatvoru?"

-" polako Nik covece, nije zar ne vidim... sjedi princezo"

Sokirano slusam sta je gad uradio i osjecam  ogromnu bol  jer nisam znala za to... Neytan koji me mrzeo je, bar sam mislila da me mrzi je stao u moju odbranu, prebio ga i na kraju nastradao zbog toga.

-" moram da ga vidim..."

Rekla sam po malo snuzdeno. Bez obzira zbog "prijateljskog kodeksa" je zavrsio u bolnicu. Iako je situacija crna, za mene je bilo tracak srece jer branio me je, nije dao da iko vice na mene i da prodje bez kazne. Da to lici na onog starog Neytana koji bi se i rodjenom ocu suprostavio radi mene.

-" Sjutra vece ce doci na proslavu, rekla si da te ne zanima ali eto da znas ulazak je od 19 do 19 i 30, mi ulazimo u 19 i 30 tacno"

-" znate da nisam pozvana na tu proslavu"

-" ne lupaj gluposti, znas da je prosli put izbila tuca sa vama dvo'ma jer nisi htela da dodjes"

-" to je bilo pre svega ovoga, nema veze... ljuta sam na vas, opasno sam ljuta sakrili ste mi ovako nesto!"

-" sve jer nismo hteli da brines, jer si pokosena cinjenicom sa raskidas dugu vezu... Neytan nam je isto tako zabranio jer volis tog gada."

Dopunjali su se i jasno mi je zasto...

-" ali ne brini Alina ga je cuvala kad je bio kuci kao da je beba"

Srce mi opet zalupa ludo i voda topla prodje mojim tijelom dok se pravim kako se nista ne desava u meni... Zna njegove roditelje cim je bila kod njega sto znaci da je voli... Voli je i trebalo bi da mi je drago.