LAURA

6

Par dana vec nijesmo razgovarali, gotovo da se odvojio od svih nas samo da ne bi bio tu. Znam da su momci igrali video igrice i da kad sam rekla da necu doci, on je bio tamo. Danima vec to radi, bude tu samo kad ja nisam.
Fakultet se zavrsio, a momci se okupe ispred na celu sa njim.

-" Hoces li sa nama na pizzy"

-" ne mogu imam obaveza"

Rekao je pre nego sam stigla sto sam i sama jasno cula.

-" Princezo oces ti sa nama?"

-" Necu, veceras cu doci, ceka me  Stiven da idemo na rucak kod njegovih"

Cekala sam neku opasku jer cudno je ne dobiti je ali nista nije rekao.

-" vazi,  veceras idemo kod Neytana princezo da znas"

-" Dobro, vidimo se sjutra onda"

-" zapravo i ti trebas da dodjes"

Progovorio je mrzovoljno, a ja ostanem ponosna pa ga ni ne pogledam.

-" vidimo se sjutra"

Krenula sam ici ali me je ni manje ni vise Neytanova ruka zaustavila. Neopisivo se osjecam od kad sam pre par dana nakon svadje saznala od momaka da ipak znaju za Alinu... Curu koja studira na nasem fakultetu i koja je zavrsna godina. Ljuta sam, ne jer ima devojku vec jer su svi znali samo ne ja.

-" Nije vrijeme za tvoje mudrovanje"

Procjedio je kroz zube, a znam da nisu drugi culi njegov malo ljut glas

-" Automacki da si sklonio svoju ruku sa mog lakta"

Rekla sam bijesna kao ris istim tonom unoseci mu se u facu.

-"  Ne zelim da se svadjam sa tobom razmazena, jednom u zivotu  prestani da glumis i uradi nesto korisno za mene."

Ne znam zasto ali njegove grube rijeci po prvi put su u meni probudile neku ostru bol, ta ostra bol me natjera da nesvjesno svojim dlanom udarim njegov obraz poprilicno jako

-" Ti si odvratni nadmeni skot i nikada vise nemoj da si mi prisao! Ako zelite da Vam budem prijatelj drzite ga dalje od mene inace cu se od svih Vas udaljiti! Kakvi ste vi to prijstelji kad mu dozvoljavate da me vrijedja kako stigne!"

Svi su gledali sokirano u mene, koja sam svoju suzu bijesno pokupila i istrgla svoju ruku iz njegove.

Ne nisam se salila ovoga puta sam bila bijesna na sebe i na to da ma koliko se ubjedjivala ne mrzim ga na kraju dana! Sve sto sam htela je da opet budemo oni stari nerazdvojni dvojac kakav smo nekada bili. Ne ide, ne moze i shvatila sam i dala sam sve od sebe da  se odaljim od njega jos od ponedeljka.

Znam za 10 godina od postojanja porodicne firme  njegovi roditelji organizuju ogromnu veceru, znam i da  su svi pozvani i da momci zele organizovati nas da budemo tamo u isto vrijeme ali ja ne idem, ne zelim da idem gde me ne zele.  Telefon mi je zvonio, Aleksandar, Karl, Paulo, Nik  pozivi su se redjali redom ali nisam zeljela da se javim, dosledno sam plakala u svojoj sobi i cak Stivenove pozive nisam prihvatala.

Nisam ocekivala od sebe takvu reakciju, odavno  se ja i on peckamo ali sve vise i vise u meni se nesto budilo sto me je uzasno povredjivalo. Iskrena prema sebi da budem, nije me povredilo to sto je rekao danas spektar uvreda, povredilo me je ono vece cinjenica da me potpuno izbacio iz zivota cinjenicom da svi znaju  za  Alinu osim mene.

" nije nista ozbiljno medju njima"

Karl  rekao cim pogleda u mene i shvati val razocarenja.

-" princezo nista ne krijemo od tebe samo nije bilo na nama da ti kazemo bilo sta u vezi njega..."

Nik se ubacio... nisam ja bila razocarana u njih, ali sam bila razocarana ocigledno u sebe, a i u Neytana..  a ja sam ta koja ima decka