His biggest save | VMS

XII

Dok su ova trojica spremali večeru, mi devojke  smo sedele na kauču i gledale Sašu, Nemanju, Nikolu i Sergeja kako igraju FIFU. U toku je već bila druga runda i igrali su Nemanja i Sergej. Devojke su ih naravno bodrile, svaka svog dečka. Ali ja nisam obraćala pažnju na Milinković-Savića koji je držao džojstik, nego na onog koji je dinstao pečurke i pravio pesto sos za pastu.

Moje zurenje u zelenookog golmana prekinula je Anja. - Znaš, mislim da će, ako ovako nastaviš, svi skontati da ti se sviđa. - Rekla mi je šapatom. - Ma daj, Anja. Ne sviđa mi se, a i ne gledam u njega, gledam u svu trojicu. - Kažem joj puna samopouzdanja, iako znam da me je totalno razotkrila. - Nisam znala da brata i najboljeg druga, koji ti je kao brat, gledaš sa "heart-eyes" pogledom. Previše si očigledna, dušice. - Izgleda da su mi se vratile one emocije koje sam osetila onog dana kada sam ga prvi put upoznala, na aerodromu. Koga ja zavaravam... Nisu ni odlazile. Samo sam ih potisnula dok sam bila sa... Onim psetom.

Vidim da završavaju večeru pa polako ustajem da pomognem oko postavljanja. Dušan mi prilazi i dodaje mi tanjire. - Primetio sam kako ga gledaš. Uradi nešto, Nale... Zažalićeš ako ne pokušaš. On te voli, vidi mu se u očima. Pazi šta sam ti rekao. - Odgurujem ga u šali i nastavljam da stavljam tanjire na sto. Vanja dolazi do mene i zabrinuto me pita. - Zašto si ustala? Znaš da treba da odmaraš. Ajde sedi, sad će Iska i Nata da pomognu. Anja, zalepi je za kauč ako treba, samo joj ne daj da ustane. Sergej to važi i za sve vas tu. Snajka, Iska mala pomoć oko stola? - Osećam Anjine šake na svojim nadlakticama. - Daj, Vanja pa nisam invalid. - Protivim se oboma. - Ne zanima me, odmah da si sela. - Poražena odlazim sa Anjom do kauča i sedam između nje i Sergeja.

Desetak minuta kasnije, Filip nas zove da sednemo za sto. Svi oduševljeno gledamo hranu koju su spremili i sedamo na svoja mesta. Primećujem svoje omiljeno jelo, pastu sa pesto sosom i belim pilećim mesom. - Fićo, setio si se pesto piletine. Awww... - Kažem, misleći da se moj brat setio da mi napravi moje omiljeno jelo. - Nisam ja pravio. - Gledam ga zbunjeno dok vraćam posudu nazad na podlogu. - Nego? Duci? - Gledam i u njega jer samo njih dvojica i moji kući znaju da volim to jelo. Dušan odrično odmahuje glavom i pokazuje ka Vanji. - Ti si ovo napravio? - Pitam ga punim ustima. Vidim da se smeška.
- Aham, sviđa ti se? - Klimam glavom kao malo detence. - Šališ se? Ovo je SJAJNO! Izvinite vas dvojica, ali ovo je najbolja pesto pilentina koju sam ja ikada jela! - Filip i Dušan su se pogledali u fazonu " izdala nas je obojicu". Videla sam da im se Vanja podrugljivo smeška. Svi smo se smejali mom uvređenom bratu i drugu.

Večera je bila sjajna i svi su se dobro najeli. Naravno, Bleki je pojeo od svega pomalo, jer "drugo stanje". Naručili smo neke palačinke i sladoled i seli na garnituru da gledamo film. Naravno da sam morala da okačim stori. Nakon dugo vremena.

Ja sam bila između Dušana i Vanje. Ako ste rekli da je Duci insistirao, bili ste u pravu. Razumem ga da je skontao da mi se Vanja sviđa, ali ne verujem da mu se sviđam, a kamoli da me voli kako Dušan kaže. No, vratimo se na film. Malo sam se smorila, ali sam svejedno bila preumorna zbog svega. Dušan je video da mi glava katkad klone i krenuo da se domunđava sa Vanjom. Kolko sam bila umorna nisam ni pokušavala da obraćam pažnju na njihov razgovor. Samo sam odjednom osetila da me je Vanja povukao da legnem uz njega. Nisam se pobunila i ubrzo sam zaspala.

Filip je odlučio da spava kod nas, a ovi ostali su otišli u hotel, a Saša naravno u svoj stan. Pretpostavljam da ih je Filip ispratio jer se Vanja nije odvajao od mene. U međuvremenu me je odneo u krevet i legao pored mene. Približila sam mu se i tako zaspala. Ujutru me je probudio miris hrane iz kuhinje. Opa! Obojica kuvaju. Pogledala sam u telefon i videla novo obaveštenje na Instagramu.

'filipkostic has mentioned you in their story'

Šta li je sad okačio? Otvaram njegov stori koji me je raznežio.

Ustajem i oblačim se da bih konačno mogla da doručkujem. Ušla sam na par fan stranica naših fudbalera i videla da su repostovali ovu sliku. Šokirali su me komentari.

'Jel to ona kod Vanje?'
'Krevet Vanje Milinković-Savića?!'
itd...

Sjajno još mi je ovo falilo. Otvaram i online portale i imam šta da vidim.

"Porodica Milinković-Savić dobila još jednu snajku? Druga Natalija u ovoj familiji! Foto!"

Ostavljam telefon jer ne mogu da podnesem ovo. Ulazim u kuhinju i javljam se momcima koji i dalje prave doručak. - Jutro! - Obojica se okreću sa osmesima na licima. - Ej sestrice, kako si spavala? - Pita me dok me ljubi u čelo.
- Sjajno! - Sedam na stolicu i Vanja mi dodaje tanjir. - Vau! - Oduševljeno sam ga pogledala i odmah počela da jedem. - Prijatno, lepotice.

- Nadmašili ste moja očekivanja sa ovim. Bravo momci! Prejela sam se. - Pohvalila sam ih jer je doručak bio sjajan. Malo smo se zezali dok nas nije prekinulo zvono Vanjinog telefona. - Ko li je sad? - Gledam u zabrinutog Vanju dok podiže telefon. - Policija. - Ustajem i dolazim do njega. - Halo? Da, da, ja sam. Izvolite? Mhm, da. Okej. Stvarno?! To je sjajno! Hvala Vam, dolazimo odmah! Prijatno! - Uzbuđeno spušta telefon i podiže me. - Obećao sam ti da će se sve srediti! Uhvatili su ga! Uhapšen je! Ajmo, idemo u stanicu! - Spustio me je i odmah krenuo ka autu.

🗒️: stižem da napišem još jedan part danas! btw bila sam i na olimpijadi iz engleskog! nadam se najboljem, držite mi palčeve! i da, uživajte i pozić do sledećeg parta! 💗