His biggest save | VMS

LVI

Kada sam ušla u sobu videla sam da je Vanja izuven i pokriven, verovatno ga je Dušan izuo pa pokrio. Samo sam se presvukla i legla pored njega. U jednom momentu tokom noći sam čula da je ustao i povraćao, pa se vratio u krevet, poljubio me u stomak i prošaputao reči izvinjenja bebi. - Davide, izvini što su mama i tata bili nervozni. Nismo hteli da te uplašimo. Tata je bio ljut i to je pogrešno iskalio na mami. Tata mnogo voli mamu, ne možeš ni da zamisliš, dao bih sve živote za nju i tebe.- Zatim me poljubio u čelo i tako jako privukao sebi. - Srećo moja lepa. Živote moj. -

Ujutru sam ustala prva, skuvala mu čaj i ostavila da se ohladi, a u čaši napravila neki detox sok pa odnela u sobu. - Ej, ajde budi se, ljubavi. Ajde da popiješ ovo, boleće te glava. - Spustila sam mu čašu i tabletu na komodu pored kreveta. - Mhm... A jaoj... - Uhvatio se za glavu, pa se pridigao i seo uz vrh kreveta. - Am, hvala ti, mila... - Popio je malo soka uz tabletu, a onda me tako tužno pogledao. Srce mi se slomilo. - Ej, nemoj da plačeš. Ne, ne, ne, ne, Vanja molim te. Sve je u redu, ljubavi... - Privukao me da mu sednem u krilo i onda stavio glavu na moje rame pa zajecao. - Psssst... - Mazila sam ga po leđima, pokušavajući da ga smirim. - Kolika sam ja stoka ispao... Ne, nije u redu. Nije trebalo da tako reagujem. Moraš da ideš... - Odaljio se od mene i pogledao me direktno u oči. - Moraš da ideš od mene. Odmah, sad. - Nisam mogla da verujem šta izgovara. - Ne, ne, ne i ne. Jesi li ti normalan? Ja da idem od tebe? Pre bih umrla. - Rekla sam mrtva hladna. - Ljubavi. Uplašio sam te. Plakala si i sekirala se zbog mene. Još sam došao pijan kao svinja. Nije u redu. Ja nisam dovoljno dobar za tebe. - Pomozi mi Bože sa ovim čovekom. - Alo dečko! Slušaj ovamo! Nemoj da si mi to ikad rekao. Jasno? Ja nosim naše dete. Ja volim tebe. I nikad, ali slovima NIKAD, ne bih otišla od tebe. Je l ti to jasno? - Bila sam krajnje ozbiljna i pomalo ljuta. - Ali... - Prekinula sam ga. - Vidi ga, opet on. Nema ali. Ja. Ostajem. Ovde. - Rekla sam odlučno i ozbiljno i onda ga poljubila kao nikad do sada. - I ja tebe volim, najviše... - Konačno se nasmešio i zagrlio me. - Ajde, da jedemo i da popiješ čaj. - Pomazila sam ga po obrazu pa ustala i otišla u kuhinju.

Jutro smo proveli u stanu, a onda krenuli na pregled jer sam ušla u 20. nedelju. - Super ste mi. Beba odlično napreduje i sve je u redu. Ušli smo u 20. nedelju. Mama kako si? - Pitala me je utrljavajući još malo gela. - Dobro, malo me leđa muče. Sve ostalo je super. - Još malo smo popričali, čuli bebine otkucaje i onda smo se vratili kući. Vanja je ceo dan proveo u maženju mog stomaka i mene generalno. - Ej bre. Dobro sam. Rešili smo sve, okej? - Češkala sam ga po tetovaži na vratu. - Okej, ali da znaš da ću da ti se iskupim. - Klimnula sam glavom jer sam znala da ne mogu da mu se bunim...

Cele nedelje sam išla sa njim na treninge i provodila dosta vremena u klubu. U četvrtak su nam došli Sergej, Nata i Irina i bili su čak i na utakmici protiv Salernitane koju smo odigrali nerešeno (1:1). Kasnije smo otišli na ručak da proslavimo ulazak u 21. nedelju kao i Uskrs. Irina je kod nas bila toliko srećna, igrala se sa Reom (našim psom) i Vanja ju je stalno zadirkivao.

Ma sva nam je savršena... Ja nisam mogla da verujem koliku ljubav Vanja gaji prema ovom detetu. Zamislite tek kako će biti sa Davidom i našom narednom decom...

Par dana kasnije smo otišli u Rim kod Sergeja i Nate jer je Torino imao utakmicu protiv Lazia te subote. Bili smo sa njima po ceo dan i toliko dobro smo se proveli. Irina je bila toliko srećna što nas je videla u tako malom vremenskom periodu. Bila je čak i na utakmici, u svom custo  dresu. Vanja i Sergej su započeli utakmicu neverovatno dobro. Sergej je bio kapiten, a Vanja kao Vanja, sjajan u odbrani. U jednom momentu je Sergej šutirao slobodnjaka i Vanja ga je tako dobro pročitao, uhvatio loptu i nabacio onaj njegov smešak. Na kraju je Torino pobedio 1:0 i bila sam toliko ponosna na momke.

- Bili ste sjajni! Obojica! - Pričali smo u kolima na putu do Sergejevog i Natinog stana. - Hvala, ljubavi. Eto! I ko posle puca bolje slobodnjake? A Sergej? - Vanja ga je ceo put zadirkivao, a Nata i ja smo im se smejale sa Irinom pozadi. Kada smo stigli u stan odmah smo seli da jedemo jer smo bili gladni kao vukovi. Sutradan smo nas dvoje morali da se vratimo kući zbog Vanjinih treninga. Njih troje su nas ispratili na aerodrom i nakon nekih sat i po vremena leta stigli smo u Torino.

🗒️:izvinjavam se na zakašnjenju, obećala sam da će biti za sat vremena, i nije. što je najjače ja sam sve napisala, ali sam zaboravila da izbacim part. no, evo ga. pišite kako vam se svidja. može se desiti da krenem sa onim imaginesima uskoro. uživajte, budite mi dobro, pozić 💗