Proteklih par dana smo se samo smarali u stanu. Vanja je imao jedan trening i bilo nam je super. Ali došao je i dan njegovog rođendana. Ja sam bila mnogo uzbuđenija od njega i jedva sam čekala da dođe taj dan.
- Ustaj spavalice... - Šaputala sam mu na uvo prelazeći rukom preko njegovih grudi. - Mhm samo pet minuta. - Znam ja tih njegovih pet minuta. - Nema to. Ustaj, spremila sam ti doručak. - Otvorio je oči polako. - Srećan rođendan, živote. - Rekla sam nežno, pokušavajući da sakrijem uzbuđenje. Slatko mi se osmehnuo i zagrlio me. - Hvala ti ljubavi. Ja sam i zaboravio na trenutak. - Poljubio me je u kosu i onda smo ustali i otišli u kuhinju da nam se ne ohladi doručak.
Pitate se koji sam to poklon spremila? E pa ovako, naravno kupila sam mu neke sitnice, tipa kozmetika, čarape, majica šorc i tako to. Ali drugi deo poklona je bio najbitniji. Naime, svi smo upućeni da je Vanja rođen u Španiji, malo preciznije u Urenseu. Pa sam ja jelte štedela novac i kupila nam avionske karte za nedelju dana tamo. Obezbedila sam i smeštaj naravno, a idemo dan pre naše godišnjice.
Seli smo za sto da jedemo. Karte sam prethodno stavila pored njegovog tanjira i čekala reakciju. Prvo ih nije primetio, ali je podigao tanjir da sipa salatu i zbunjeno ih je pogledao. - Natalija... - Na licu mu se videlo da je odmah skontao koja je destinacija u pitanju. - Ložiš me... - Odrično sam odmahnula glavom, ustala i prišla mu da ga zagrlim. - Srećan rođendan. - Poljubila sam ga i kada sam se odaljila od njega videla sam da su mu oči pune suza. - Ej, pa šta je bilo? Nemoj sad tu da mi cmizdriš, znaš da sam osetljiva. - Rekla sam kroz blagi smeh. - Samo ne mogu da verujem... Tamo sam se rodio. Nisam bio ne pamtim. Ima sigurno 5-6 godina ako ne i više. I sad... Sad si mi ti to omogućila. Hvala ti do neba i nazad. - Zagrlio me je i tako smo stajali nekih 5 minuta samo se smeškajući u naručju jedno drugog. - Ajde jedi, gladna sam. E da dogovor za večeras sa ovima? Ostaje? Idemo u klub? - Klimnuo je glavom i nastavili smo da jedemo. U međuvremenu je na stori okačio kako je dobio karte za let u Urense. Volim koliko je uzbuđen oko ovoga, definitivno pun pogodak.
Ceo dan je prošao u našem leškarenju i maženju u krevetu jer smo hteli da budemo malo sami, bez izlazaka. - Ljubavi! Vidi da li mi je pegla za kosu u kupatilu! Da uzmem pre nego što uđeš da se kupaš. - Prvo me je terao da se kupamo zajedno, ali svi znamo gde bi to otišlo tako da je "osuđen" na solo kupanje ovog puta. - Nije ovde! Izneo sam je malopre i stavio u fioku sa tvoje strane kreveta. - Viknuo mi je iz kupatila. - Okeej, hvala ti. - Otišla sam do fioke i uzela peglu da malo popravim frizuru, ništa specijalno. Vanja se brzo okupao i obukao tako da nam je trebalo jako malo vremena da se spremimo.
Ispred zgrade su nas čekali neki od saigrača i ono naše klasika društvo: Sergej, Nata, Anja, Bleki, Filip, Kristina, Duci, Saša, Radonja i Isidora. Pre nego što smo krenuli Vanja je insistirao da se slikamo dok smo još trezni.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
U klubu je bila baš gužva tako da smo jako teško došli do separea. Naravno odveli smo ga u srpski klub. Celo veče smo plesali, pili šotove, smejali se, stvarno nam je bilo vrh. Kući ni ne znam kako smo došli, samo znam da me je glava užasno bolela i da sam zatekla Vanju kako sprema onaj njegov mamurluk detoks.
•mesec dana kasnije...• 15.03.2021. godine
- Znaš da ja i dalje ne verujem da mi idemo u Španiju?- Vanja već nedelju dana ponavlja istu rečenicu, kao malo dete. - E pa poveruj već jednom. Pošto je istina. - Rekla sam sa osmehom ulazeći u auto. Da, krenuli smo već u 5 ujutru ka aerodromu jer smo na nekih 45min vožnje od njega. Let nam je u pola 8, ali računajući gužvu i neke radove na putu, bolje nam je da krenemo ranije. - Sve poneli? - Pitala sam ga dok je isparkiravao auto iz garaže ispod zgrade. - Mhm, krećemo! - Kao što smo i mislili radova na putu je bilo, gužva jelte nenormalna, a stigli smo na aerodrom u pola 7, duplo više vremena nam je trebalo. Ali, vredelo je, ako ćemo iskreno. Čekirali smo prtljag i karte pa smo uzeli nešto da pojedemo u jednoj mini pekari.
Nismo dugo ni čekali i već je bilo vreme za ukrcavanje, a Vanja kao dete od 5 godina... Biće ovo naporan put. Prvi deo leta je bio od Torina do Madrida i trajao je nekih 2 i po sata. Zatim smo imali pauzu od 10h do 12:30h u Madridu i krenuli za Vigo, jedan od obalnih gradova u Galiciji, gde je i Urense. Let iz Madrida je trajao malo duže od sat vremena i u Vigu nas je odmah na aerodromu čekao bus za Urense i vožnja, koju sam prespavala, je trajala otprilike isto sat vremena.
Kada smo stigli u hotel samo smo se presvukli i popadali u krevet i odmah zaspali. Probudili smo se oko 6 popodne. - Jaoj, koliko li je sati? - Podigla sam se i protrljala oči. - Vanja, ljubavi ajde ustani da se spremimo za večeru, mislim da je u 7. - Ćušnula sam ga u leđa da bi se probudio. - Mhm, u pola 8 je. - Klimnula sam glavom i ustala da se umijem. - Slatka si tako pospana. - Ušao je za mnom u kupatilo i poljubio me u glavu. - Ma nemoj? - Pogledala sam ga u ogledalu. - Aha, veoma. - Zakikotala sam se na njegov kompliment i onda ga izgurala iz kupatila da se bih našminkala. Ništa specijalno se nismo sređivali pa smo sišli u restoran hotela da prezalogajimo nešto. Bio je postavljen švedski sto tako da smo sami birali hranu.
🗒️:opet malo kasnim, nadam se da se ne ljutite. kao što znate slavila sam slavu pa nisam stigla da završim partove. večeras ide još jedan part verovatno. uživajte i pišite kako vam se sviđa novi part. u narednim očekujte veliku veliku dramuuu!!! pozić 💗
