Čim smo ušli u sobu bacila sam se na krevet. Bilo je već prošlo vreme ručka pa je Vanja pozvao recepciju i naručio hranu. - Ali nisam gladna... - Seo je pored mene. - Ne zanima me. Nisi jela ceo dan. Pretrpela si ovakav stres danas i da te pustim da ne jedeš? Ne dolazi u obzir. - Ustala sam, sela mu u krilo i čvrsto ga zagrlila. Kako sam spustila svoju glavu na njegovo rame počela sam da plačem. - Da smo ostali još malo, ne bih izdržala, Vanja... - Osetila sam da i on teško diše i u jednom momentu sam osetila nešto mokro na svom ramenu. - Vanja... - Odaljila sam se da bih ga pogledala. - Ne mogu. Ne mogu više ovo. Ne mogu da gledam kako tuguješ. Kunem se u sve na svetu što imam i nemam, obećavam ti da ćeš roditi naše dete. - Nije mogao da zaustavi suze i samo me je zgrabio i poljubio.
Ona frustracija koja se nagomilavala tokom celog dana oslobođena je u tim poljupcima. Malo pomalo ostajali smo bez komada odeće... On bez majice, ja bez suknje. Dok nismo bili potpuno bez odeće. Ipak je stavio kondom, navika valjda? A i ja sam na kontraceptivnim pilulama. Ne zbog straha da zatrudnim, nego zbog svih eksplozija hormona od kada mi se sve ono desilo. Naše izlive strasti prekinulo je kucanje na vratima sobe. - Sranje. - Vanja je promrmljao dok je uzimao peškir da obavije oko struka. Brzo se zahvalio hostesi i vratio se do kreveta. - Gde smo ono stali? - Zakikotala sam se i privukla ga ka sebi. - Pojedimo pastu. Da se ne ohladi... - Pogledao me je razočarano i onda otišao do kolica da uzme tanjire. - Hvala lepo. - Rekla sam i uzela viljušku iz njegove ruke.
Da, goli smo jeli pastu u hotelu u Urenseu. Pa šta? Jednom se živi... Kada smo se najeli oteo mi je tanjir iz ruku, stavio ga na kolica koja je odgurnuo od kreveta i onda me polako gurnuo da legnem. Bila je to najduža i najdivnija noć ikada...
- Budi see... - Sedela sam na Vanjinom krilu samo u njegovoj majici i svom donjem vešu. Ne znam ni kada sam zaspala, samo znam da smo se ludo proveli sinoć. - Mhm, još pet minuta, molim te. - Zgrabio me je rukama i bacio pored sebe, pa zavukao svoju glavu između mog vrata i ramena i tu ostavljao nežne poljupce. - Ajmo! Doručak je za 20 minuta, a ajmo posle na onaj zatvoreni bazen! - Ustala sam i počela da skačem po krevetu, a Vanja je počeo da se smeje. - Evo evo... Derište jedno. - Nasmejala sam se i otrčala u kupatilo da se umijem i očešljam.
Vanja se brzo sredio i otišli smo na doručak. Bio je postavljen švedski sto, opet. Uzeli smo jelte od svega pomalo i seli da jedemo. - Mmm nikad bolju marmeladu jeo nisam! - Rekao je punim ustima. - Čekaj da te odvedem kod moje mame i bake na selo, da probaš njihov pekmez pa da vidiš. - Takmičarski ton u mom glasu je bio jako primetan. Ostatak doručka nam je prošao fino, uz smejanje i Vanjino povremeno odlaženje do stola da uzme još malo hrane.
Brzinski smo se spremili za bazen i uslikali jedan "mirror selfie".
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Slatki smo. Ajde, polazi. - Poljubio me je u obraz i udario po dupetu. - Alo dečko, dalje ruke. - Šljepila sam ga po ruci, a on se nasmejao. - To nisi sinoć rekla. - Rekao je i namignuo mi. - VANJA! - Zaključala sam sobu i pojurila za njim. - Ne vrišti malena, nismo sami. - Ušli smo u lift i sišli do sprata gde je bazen.
Ceo dan smo se kupali, šalili se i prskali. Nisam se odvajala od njega i bila sam toliko srećna jer je on srećan. Zamolili smo jedan bračni par da nas slika dok smo u bazenu. - Divan ste par! Čuvajte jedno drugo, deco! - Rekla nam je ta gospođa. Došli su iz Švedske u Urense da proslave 20. godišnjicu braka. Jako fini ljudi i jako dobro znaju engleski, što nisam očekivala.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Bilo je vreme za večeru, jer smo ručak jelte preskočili zbog kupanja. - Slatka si. - Volim ove njegove izlive nežnosti. - Ah, na mog brata. - Našalila sam se i legla na krevet, a Vanja je lego na mene. - Am malo si težak. - Pokušavala sam da ga odgurnem sa sebe, ali uzalud. Spasio me je zvuk njegovog telefona koji je bio u torbi za bazen. Vanja je ustao da se javi, a ja sam odahnula.
Napravio je neki čudan izraz lica i prvo što sam pomislila je da se nije nešto desilo Luni ili Heleni. Vanja je prekinuo vezu i seo pored mene. - Ej, šta je bilo? Čemu ta faca? - Pomazila sam ga po leđima. - Ma ovi iz kluba. Pitaju da li mogu da se vratim ranije da bih se spremio da igram utakmicu. - Uzdahnuo je i pogledao me. - Izvini... - Prešla sam rukom preko njegovog obraza. - Hej, pa nemoj tako. Bilo nam je super ovih par dana. Koliko toliko. Naravno da ćemo da idemo, tvoja karijera je veoma bitna. Kad nam je let? - Malo mu je laknulo kada je video da nisam ljuta. - Rekli su da vidimo za sutra popodne. - Klimnula sam glavom i ušla na sajt aviokompanije. - Dođi, da zakažemo karte. Moramo opet busom do Viga, pa avionom do Madrida i onda u Torino. Pa da vidimo red vož-... Jel ti mene uopšte slušaš imalo? Šta me gledaš tako? - Mahnula sam mu ispred face na kojoj je bio ogroman kez pa sam porumenela. - Volim kako si strastvena o mojoj karijeri. - Nasmejao se i poljubio me u obraz. - Ajde, da vidimo te letove...
🗒️: evo počastih vas ponovo! malo ću skipovati pakovanje i put da vas ne smaram... tek sam na početku 2021. godine, a treba da dođem do kvalifikacija za evropsko ove godine. poželite mi sreću, pišite utiske, uživajte! pozić 💗
