His biggest save | VMS

XXIX

Filip sa Kristinom i Danilom, Stefan i njegova  porodica Dušan, Bleki i Anja, Nemanja i Isidora, Sergej i Natalija, Saša i još neki Vanjini saigrači (Sirigu, Vojvoda, Rodrigez, Mandragora, Beloti i Sanabria), moji roditelji, Emiliano sa Amandom i Santijem, kao i Leo i Kamila (Paredes) sa decom (sa njima smo odrasli u Argentini), tetka Suzana i tečo pa čak i Vanjini roditelji i sestra. Svi su došli. Suze su mi navirale na oči. - IZNENAĐENJE! SREĆAN ROĐENDAN! - Uzviknuli su zajedno. - Hvala puno svima. Ja-... Nisam ovo očekivala. Hvala ti, Vanja. - Okrenula sam se i zagrlila ga. - Pa nemoj sad da plačeš. Živote moj... - Majka mi je prišla i zagrlila me. - Drago mi je da si dobro. A malo sam ljuta na tebe... Jer mi nisi sve ispričala. Rekla si da ste Luka i ti raskinuli, a nisi rekla kako i zbog čega. No, nema veze. Bitno da si ti nama dobro. - Pustila me je i otišla sam da se pozdravim sa ostalima.

Celo veče smo proveli u divnoj atmosferi. Dečica su se igrala, jeli smo mnogo dobru hranu i onda je došlo vreme za tortu. - Tvoja omiljena. Da znaš. - Vanja mi je šapnuo na uvo. - Beli anđeo? (🗒️:to je ona full bela sa rozen korama, msm da znate) - Klimuo je glavom. Nakon što sam oduvala svećice ušla sam u Instagram da vidim ko me je pomenuo u priči, i blago je reći da sam se raznežila.

Vanjin stori je bio tako lep. (prevod: moje malo majmunče... želim ti najsrećniji rođendan! volim te puno i toliko sam srećan što si moja) Pa presladak je. Još malo smo sedeli i onda je bilo vreme da krenemo. Svi su došli samo na ovaj jedan dan osim mojih i Vanjinih roditelja. Sestra nije mogla da mu ostane jer je imala obaveze oko košarke. Vanja je insistirao da dođu kod nas, ali su oni odbili, jer su već imali rezervisane sobe u hotelu. Pozdravili smo se sa ostalima jer imaju let rano ujutru pa nećemo moći da se vidimo. Vanja i ja smo krenuli kući, a oni su otišli u hotel tog restorana.

Dok smo se vozili Vanja je stavio svoju ruku na moju butinu. - Bila si prelepa večeras, ljubavi... - Rekao je, ne sklanjajući pogled sa puta. - Hvala ti. Za sve večeras. Nisam mogla lepše da se provedem. - Uzeo mi ruku sa krila i poljubio je. - Za tebe ću sve da učinim. - Bio je tako lep pod svetlima grada. Nisam mogla da ga se nagledam, niti da poverujem da je moj.

Kada smo stigli u stan morali smo da se vratimo do kola još jednom da bismo preneli sve poklone. Sela sam na kauč i konačno skinula štikle. - Ljubavi, imam još nešto za tebe. - Seo je pored mene i izvadio malu duguljastu kutiju. - Vanja... Ne treba da se trosiš. - Odmahnuo je glavom. - Ne trošim se za džabe. Ovo je znak pažnje. - Dao mi je da otvorim kutiju. A u njoj je bilo nešto prelepo.

- Joj Bože... - Stavila sam ruku preko usta. - Pa ja ne verujem... Ljubavi, ovo je prelepo! Stvarno nisi trebao. - Izvadila sam je i dala mu da mi je stavi. - Podigni kosu. E tako. - Okrenula sam se ka njemu i poljubila ga, i to malo duže. Mirisao je jako divno... I bio je tako lep. Sela sam mu u krilo i nastavili smo da se ljubimo. Sa mojih usana je prešao na vilicu pa na vrat. Malo sam se odvojila od njega i pogledala ga. - A da mi ovo prenesemo u spavaću? - Pogledao me je ozbiljno. - Jesi li sigurna? - Klimnula sam glavom. - Spremna sam... - Da, nismo imali odnose od početka veze pa do sada. Bilo je katkad "makeout sessionsa", ali ništa više od toga. Poštovao je moju odluku. Preneo me je u sobu i nežno spustio na krevet. Skinula sam mu košulju i podmajicu, a on meni suknju i bluzicu. - Bože koliko si lepa. - Rekao je tiho. Sve je teklo nekako kako je trebalo. Nije bio grub i nije želeo da me povredi. Bio je tako nežan i miran. Nekoliko puta me je pitao za pristanak. Pre nego što smo znali bili smo bez odeće. Možete da pretpostavite šta se dalje desilo.

Probudila sam se pre Vanje i odlučila da nam ja spremim doručak, malo za promenu. Obukla sam samo brus, donji veš i neki mini šorc jer je bilo baš toplo i otišla sam u kuhinju. Izvadila sam tiganj da napravim kajganu, baš onako kako je on voli. Čak sam stavila da ispečem vafle. Kada sam sekla povrće za salatu osetila sam dve tople ruke na struku i poljupce na ključnoj kosti. - Jutro malena... Kako si spavala? - Rekao je obavijajući ruke oko mog struka. - Super. Hvala ti za sinoć... - Okrenula sam se i poljubila ga. - Hvala ti što si me čekao 5 meseci. - Nasmešio se. - Ja te čekam od onog dana kada sam te upoznao. - Pocrvenela sam. Opet on i njegova jutarnja ranjivost. - Sladak si. Ajde pomozi mi da postavim sto. JAO! VAFLI... - Pritrčala sam pekaču, srećom stavila sam malu temperaturu pa nisu izgoreli. Vanja mi se, naravno, nasmejao. - Ajde stavljaj te tanjire i ne zezaj. - Doručkovali smo i odlučili da pozovemo naše roditelje u šetnju. Rekli su nam da ostaju nekih nedelju dana, tako da ćemo se družiti.

- Halo mama? Jeste li svi ustali? - Pitala sam je dok sam tražila da obučem neku haljinu. - Aha, evo doručkujemo, tata je oduševljen italijanskom hranom. A teta Milana i ja pijemo neku fensi kaficu. - Mnogo sam srećna što su svi došli. - Htela sam da vas pitam jel biste hteli da idete sa nama u šetnju malo kasnije? Da vidite grad? - Oduševljeno je odgovorila. - Naravno dušo! Evo svi su pristali. - Već se prethodno sprijateljila sa Vanjinom mamom jer su Sergej i Filip igrali u reprezentaciji. Ali ja nisam imala šansu da je natenane upoznam, a ni njihovog tatu. - Super, poslaću vam poruku gde da se nađemo! Vidimo se! - Prekinula sam vezu i ušla u kupatilo gde je Vanja prao zube. - Mene mrzi da se tuširam... Večeras ću. Taman i kosu da operem. - Vanja me je pogledao razočarano. - A ja mislio da se zajedno istuširamo. - Odmahnula sam glavom. - Aa ne, ne. Znam ja gde bi to odvelo. Nemamo vremena, Vanja. Ajde idi obuci se dok ja operem zube. - Obukli smo se dosta lagano, jer je bilo baš vruće. Poslala sam mami poruku i krenuli smo da ih sretnemo.

🗒️:ovog vikenda mi je okružno takmičenje, tako da ću da se potrudim da izbacim što više partova kada sam slobodna, jer imam pripreme. a evo novog parta, odoh da pišem drugi, za koji se nadam da će da izađe danas popodne! pišite mi kako vam se sviđa priča? pozić! 💗