His biggest save | VMS

LVII

Čim smo stigli legli smo da spavamo jer sutra imam pregled pošto ulazim u 22. nedelju. - Laku noć, mila. - Poljubio me je u čelo i stomak. - Laku noć, tata. - Videla sam da se nasmešio i samo me zagrlio, pa smo tako i zaspali.

Dosta rano smo ustali i otišli u kliniku. - Dobro jutro! - Doktorka nas je pozdravila na samom ulazu u zgradu, a u ruci je držala šolju Starbucks kafe. Javili smo joj se i sačekali je svega par minuta da obuče mantil. - Ajmo mama, znaš proceduru. - Klimnula sam glavom i podigla majicu. Stavila je onaj odvratni gel i uključila monitor. - Na nekom portalu sam videla da ste odradili i gender reveal, baš fino. Ajmo sad da vidimo dragog gospodina. - Pokazala nam je njegove ručice, nos i noge, a zatim nas sprovela u kancelariju čisto malo da popričamo.

Naredne dane sam provodila sa njim na treninzima jer mi je doktorka rekla da treba baš dosta da se krećem, pa mi je ovo prijalo. Pritom, sledeći pregled mi je tek kad uđem u treći trimestar. Nakon ovih par dana treninga imali smo utakmicu protiv Atalante i izgubili smo 2:1. Videla sam da se Vanja malo iznervirao, ali da ga je brzo prošlo. Ponovo je usledilo par dana treninga i utakmica protiv Sampdorije gde smo pobedili 2:0. Istog dana došlo je do tragedije u Beogradu, što me je jako potreslo i stvarno ne bih puno o tome... Sada kao buduća majka? Mnogo sam se uznemirila. 

Sutradan ponovo tragedija u Mladenovcu, što me onako dokrajčilo. Onesvestila sam se u dnevnoj i Vanja me odmah odvezao u hitnu. Lekar koji je bio tamo je rekao da smesta mora da me porodi... Vanja je bio kao razjareni bik. Mislim da bi ga ubio da ja nisam bila tu. - Kakav porođaj, kakav carski rez?! Jesi li ti normalan? - U međuvremenu je došla i moja doktorka. - Hvala Bogu! Doktorka, Natalija je unutra. - Došla je do mene, odradila ultrazvuk i pogledala nalaze, pa sam joj rekla šta se desilo. - Mama i beba su u najboljem redu, samo su malo uznemireni. Dakle, videla sam da je aktivan, to je dobro, ali Natalija... - Nešto me preseklo kad je zastala. - Moram ovo da vam kažem, procedure radi... Naime, ovo je pomalo rizična trudnoća, znamo svi. Pa bih da ti kažem da od ulaska u 23. nedelju, šanse da prevremeno rođena beba preživi su sve veće i veće. - Još malo smo porazgovarali te smo se uputili nazad kući i usput kupili doručak.

Vanja je primetio da sam nakon pregleda postala tiha, pa me je uhvatio za ruku. - Mila, sve okej? - Trgnula sam se iz misli i pogledala ga. - Nije... Ništa nije okej... - Nisam mogla da izdržim pa sam zaplakala. - Koliko smo se obradovali ovoj bebi i ona sad meni da priča o prevremeno rođenim bebama... - Spustio je viljušku i uzeo me u naručje. - Nano, niti će ovo čudo da se rodi pre vremena, niti će, ne daj Bože da nas napusti, okej? - Smirila sam se i poljubila ga. - Okej... Neću dozvoliti da ne uzmem našeg sina u naručje. Obećavam. - Zagrlio me je pa smo se vratili doručku. Naredne dane sam takođe provodila na terenima FC Torina. 

Poslednjeg dana 23. nedelje smo imali utakmicu protiv Monce (1:1), nedelju dana kasnije smo gostovali Veroni (0:1) i ponovo nedelju dana kasnije ugostili smo Fiorentinu (1:1). Dva dana pre ulaska u 27. nedelju odigrali smo neverovatnu partiju u gostima u Speciji (0:4) i poslednja utakmica bila je protiv Intera (0:1) dva dana pred ulazak u treći trimestar. Sezona kao sezona je bila solidna, završili smo je kao desetoplasirani sa 53 poena i bila sam jako ponosna.

Tog jutra sam bila jako uzbuđena da vidim bebu i da popričam sa doktorkom. Smestili smo se i uključila je monitor, a naš sin je bio mnogo veći nego prošlog puta. - Bravo mama! Ovo ovde je jedna zdrava beba. Od ovog perioda on može da diše, sad ćemo da proverimo sve. - Odradila je neke testove i sve je bilo savršeno, pa mi je odobrila let za Srbiju i prisustvo na pripremama reprezentacije. Tog popodneva smo se spakovali i otišli za Srbiju. Imali smo jedan slobodan dan pa smo ga iskoristili da se odmorimo i posetimo porodice. 

Nakon svih treninga, priprema, testova i konferencija za štampu, odleteli smo za Beč da bismo odigrali prijateljsku utakmicu protiv Jordana. Pošto Vanja nije branio zamolili smo štab da nas dvoje ostanemo u hotelu i nisu pravili problem. Tako da smo ostali u krevetu da gledamo utakmicu. Malo sam se nervirala, Vanja malo više, ali smo na kraju izvukli žive glave sa malim Joveljom koji je postigao dva gola u 5 minuta. Četiri dana nakon ove utakmice usledila je kvalifikaciona utakmica protiv Bugarske...

🗒️:e pa evo i mene! ne bih puno da dužim, uživajte i hvala vam na strpljenju!