Tekla Raund (knjiga na srpskom)

22. poglavlje

Sa Dzordzove strane

Video sam Teklu na rucku. Osecao sam krivicu sto sam je onako ostavio juce. Zbog gluposti sam opet raskinuo sa njom. Ja sam debil. Sada vise nece hteti da progovori rec samnom.
Video sam Freda da prica sa njom.
Prisao mi je Nikolas. "Hej Dzordz. Nadam se da se ne ljutis sto vodim tvoju devojku u klub veceras." Sta? Naravno da se ljutim. "Ma opusteno Nik. Mi nismo zajedno vise. Slobodna je." Rekao sam mu sa malo izvestacenim tonom. Nasmejao se. "Vazi brate. Vidimo se." Okrenuo se i otisao.
Kad sam stigao u sobu tamo je vec bio Fred. Seo sam pored njega i pitao sam ga sta je pricao sa Teklom.
"Ma nista posebno. Samo sam je pitao zasto ti je rekla ono za nas dvoje. Mogla je precutati. Ne bi ste ponovo raskinuli."
Iznervirao me je kad je rekao ovo. "Ne, nije trebala da precuti. Znas da ne volim tajne. Dobro sto mi je rekla. Ds sam saznao kasnije bio bih bas ljut."
"Dzordze. Ona je bas to uradila. Rekla ti je istinu sada. Nije precutala a ti si sve jedno raskinuo sa njom kao poslednja pickica. Ona je zelela da ti znas za to a ti nisi mogao da podneses istinu. Da sam je ja za malo pojebao pre tebe." Kada je ovo rekao prisao sam mu i razvalio ga pesnicom u nos. On je poleteo u nazad. Kad je dosao pri sebi ponovo je krenuo da prica. "Eto vidis. Ni sada ne mozes da podneses ovo jer je istina. Zato me udaras, jer si ljut. Prava si picka Dzordze, suoci se sa tim. Nemoj bezati od jebene istine. Spusti se na zemlju. Visoko si druze. Nisi isti kao sto si bio. Prizemlji se barem malo." Kada je to rekao samo je izasao iz sobe.
Mozda ima pravo. Ne, nema. Nisam ja nigde visoko. Sasvim sam normalan, kao i pre. Sta mi on puni pamet glupostima. Ja znam sta sam ja i tacka.
A Teklu cu da pridobijem nazad sutra cim ustanem. Ne zanima me nista.
Uzeo sam malo para i izasao. Usao sam u obliznju prodavnicu i kupio cigare. Plavi danhil. Te sam vec probao i svidelesu mi se.
Seo sam na klupu i zapalio. Pusio sam jednu za drugom i tako sam popusio vise od pola pakle. Stao sam kad mi krenulo biti muka. Mislio sam da cu povracati.
Krenula se vec spustati noc. Usao sam u prodavnicu i kupio sam jos jednu paklu da imam za posle.
Usao sam u sobu i seo na prozor da popusim jos jednu cigaru. Kada sam zavrsio legao sam na krevet da spavam.
Probudila me je zvonjava telefona. Picku materinu.
Zvao me je Nikolas. A sta sad taj feget hoce. Bila je vec ponoc. Javio sam se. "Dzordze moras odmah doci vamo. Desio se pozar u klubu a Tekla jos nije izasla. Bojim se molim te brate. Dodji." Odmah sam skocio i izleteo iz sobe. Jebem ti.
Put do kluba mi se cinio vecnim. Znao sam put jer sam bio u njemu par puta. I nije nesto. Uff. Molim te da bude dobro. Ceo put sam se molio da bude dobro.
Kada sam stigao tamo su bila kola hitne pomoci, policijska kola i vatrogasci.
Trazio sam Teklu. Njenu ugalj crnu kosu bih mogao prepoznati iz daleka.
Nisam mogao da je nadjem nigde. Sve nade sam izgubio. Probao sam da nadjem Stara. Ugledao sam njegovu plavu fegetsku glavu.
Otrcao sam do njega. Bio je uznemiren. Tresao se.
"Star, gde je ona?" Krenuo je da place. "Izvini. Ja sam kriv. Molim te oprosti mi." Pogledao je u pravcu gde je lezala devojka crne kose. Bez svesti.
Otisao sam do te devojka. Tekla.
Pogledao sam u bolnicara. "Pala je u komu od jakog udarca u glavu. Pala je sa stepenica."
Pao sam na kolena pored nje i krenuo da placem. U daljini sam cuo glas bolnicara. "Ne znam da li ce se probuditi."

Poslednje poglavlje :D
Uskoro druga knjiga. Nadam se da vam se ova svidja
Ako sve bude okej sledeca knjiga bi trebalo da se zove "Greska" saznacete i zasto ;) pozz