Tekla Raund (knjiga na srpskom)

14. poglavlje

Upozorenje! Ovo poglavlje sadrzi malo jaci recnik i blago nasilje.

Brzo sam promrdala Dzordza. "Dzordze! Dzordze! Ustaj bre profesor ce te uhvatiti." Uzdigao se. I opsovao je. "Ulazi u kupatila i sakri se iza ormana. Ajde ajde. Brzo!"

Ustao je i otrcao u kupatilo, taman kad je zatvorio vrata uleteo je profesor.

"Tekla Raund?" Pitao je profesor. "Mhmm..." rekla sam pospanim glasom. Srce mi je lupalo ko ludo. Usao je u sobu, upalio svetlo u kupatilo i provirio unutra. Zaledila sam se. Koji kurac? Sta radi? Ovo nikad nije radio. Brzo je zatvorio vrata i ugasio svetlo. Pogledao me je sumnjicavo i izleteo iz sobe. Uzdahnula sam. Boze gospode. Brzo sam uletela u kupatilo i izvukla Dzordza iz njega. "Da li si ti normalan?? Lepo sam ti rekla da ne zaspis da bi na vreme izasao. Budalo jedna! I sta ces sad?" Govorila sam tiho ali besno. "Jebi ga Tek. Slucajno sam zaspao. Pa sta cu? Ostacu ovde preko noci." Rekao je slezuci ramenima. "A sta ako te vide?" Pitala sam ga iznervirano. "Pa zakljucaj vrata. Mislim to ce im znacitida si otisla negde ali malo ranije. Zar ne?"  To se cinila kao dobra ideja. "Aj vazi." Otisla sam do vrata i zakljucala ih tiho i onda sam se vratila u krevet i Dozrdz zamnom. Ususkao se pored mene i privukao me sebi. Jaoo kako je topao. Brzo sam zaspala.

Neko se migolji pored mene. "Hmp prestani..." promumljala sam. "Izvini Tek." Rekao je dobro poznat glas. "Dzordze sta ti radis ovde?" Rekla sam umorno. "Spavao sam ovde. Secas se?" Brzo sam premotala sinocni film u glavi. I onda sam se setila. Upsi. "Koliko je sati?" "10 i 10." Odgovorio je. Nee, prosao je dorucak. "Aha dobro. Ajde da idemo da jedemo negde." Rekla sam mu. "Okej."

Brzo sam ustala i otrcala u kupatilo da se sredim. Obukla sam svetle farmerke, bež dzemper i neke adidas duboke patike. Kosu sam svezala u niski rep. Zgrabila sam jaknu i rekla sam Dzordzu da krene. On je vec bio spreman.

Otisli smo do meka da jedemo. Posle smo se malo setali. Bilo je bas lepo. Ponovo je krenuo da pada sneg.

10 januar je. Svi su se vec vratili sa raspusta i sutra je skola. Viki i Fred su dosli pre dva sata. Hejzel stize tek sutra ujutru.

Nisa jos stigla da pricam sa Violetom. Ali jedva cekam. Ona jos ne zna za Dzordza i mene. Dzordz je bio u mojoj sobi i gledali smo kako se Viki raspakuje. U jednom trenutku je Dzordz ustao i prisao joj. "Violeta, imamo nesto da ti kazemo." Gospode boze, zvuci kao da ce da kaze da sam trudna. Kucnula sam o sto. Dzordz se okrenuo i pogledao me je sa uzdignutom obrvom. Samo sam odmahnula glavom i osmehnula sam se. Nastavio je da prica. "Tekla i ja smo zajedno." Rekao je radosno. Violeta je ispustila stvari i vrisnula. "Tako sam srecna zbog vas." Rekla je radosno.

Zagrila je Dzordza a onda i mene. Smesila sam se.

Violeta nas je posle ostavila same. Dok smo lezali na krevetu uletela je Hejzel sa koferima i torbama. Pogledala nas je razrogacenih ociju i otvorenih usta. Ups. Mislila sam da ce da pocne treci svetski rat. Ali nije. Samo je prevrnula ocima. Okeeej, cudno sa njene strane. A daa, sad se secam. Ona jje u nekoj "vezi" sa Nikolasom. Izgleda je skontala da smo nas dvoje zajedno pa je namerno ostala u sobi i odigovlacila.

Oko 21 i 34 Dzordz je ustao sa kreveta. "Tek, moram ici u dom. Vidimo se sutra." Nagnuo se i poljubio me na kratko. Istopila sam se u sebi. Hejzel je coknula. Dzordz joj ke uputio prezriv pogled i izasao je iz sobe.

Okrenula sam se ka Hejzel. "Devojko, koji problem imas?" Pitala sam je normalno. "Ja? Koji ti problem imas?" Uzvratila mi je drsko. "Ja nemam nikakav, ali vidim da ti imas posto stalno cokces." Okrenula se ka meni. "Ne obracaj mi se tako, kujo jedna. Nemam nikakav problem nego me nervira to sto moram da slusa to tvoje ljubakanjem sa Dzordzijem. Idite negde drugde pa se vatajte a ne ovde." Rekla je glasno ali cula sam jos nesto. Tiho je rekla "kurvestino". Ooo pa sada ga je najebala.

Bukvalno sam doletela do nje i zgrabila sam je za to gnezdo od plave kose i bacila je na pod. Nisam vam napomenula da imam slabe zivce i da sam se vise puta potukla u staroj skoli.

Pala je ledja i lupila je glavom o pod. Krenula je da vristi. Bacila sam se na nju i stavila sam joj neku majicu u usta da prigusi  vristanje. Znam, bolesna sam. Jebi ga. Pokusala je da me odgurne i lupi rukama ali nije uspela. Zgrabila sam joj obe ruke jednom sakom i stavila sam je iznad glave. "Slusaj me sad dobro. Prekini da vristis, pod jedan ili ces da najebes. Prekini!!" Dreknula sam na nju. Utisala se malo. Krenule su joj suze. "Dobra devojcica. E sada ovako. Prekinuces da me vredjas, psujes i da mi smetas u mojoj vezi sa Dzordze jel ti je to jasno?!" Pitala sam je. Polako je klimnula glavom. "E fino. I bolje bi ti bilo. Jer ako ne prestanes najebaces. Ali onda cu i ja u isto vreme. Tako da bez smetanja i vredjanja. Jasno?!" Ponovo je klimnula glavom. Suze su joj tekle ko iz kabla. "Fino. Bas znas da slusas kada hoces jel tako?" Rekla sam sa osmehom. Nije nista odgovorila. "Pitala sam JEL TAKO?" Osamarila sam je slobodnom rukom. Klinnula je. Samar je bio dosta jak jer me je ruka zabolela. "Dobro. Sada cu te pustiti. Bude li za ovo neko saznao, majke mi nece ti biti dobro. Imaces trajno ostecenje mozga. Jasno?" Klimnula je. Izvadila sam joj majicu iz usta i pustila sam joj ruke. Imala je modrice oko zglobova od stezanja a na levom obrazu je imala crvenilo. Polako je ustala, obrisala suze i pogledala me sa strahom u ocima. Otrcala je u kupatilo i zakljucala se. Bila je u njemu pola sata.

Kada se Viki vratila htela je da ide da se okupa ali nije mogla jer je Hejzel i dalje bila u kupatilu. "Sta joj je?" Pitala me je.

Slegla sam ramenima i uputila sam joj nevin osmeh.

Nadam se da vam se svidelo poglavlje. Malo je glupo ali ok. Uskoro izlazi sledece xxx