7. poglavlje

113 4 0
                                    

Proslo je mesec dana od pocetka skolske godine. Fred, Dzordz, Violeta i ja se super druzimo. Hejzel nas ponekad smara, pokusava da se ugura u drustvo ali joj ne uspeva.

Dzordz i ja smo jako dobri prijatelji i super mi je to. Mada ponekad mislim o tome da budemo nesto vise od toga ali brzo mi nestane ta misao iz glave.

Sutra je prva skolska zurka. Mogu da idu samo oni koji su sa trece godine pa navise. Jedva cekam. Danas idem u kupovinu sa Violetom. Ne znam da li da obucem haljinu ili farke i neku kul majicu. Tezak izbor.

Busom smo otisle do nekog obliznjeg trznog centra.

Prvo smo usle u H&M. Nasla sam neke super crne kozne pantalone i odmah sam ih kupila. Hmm...sad samo jos neku majicu i stikle. A mozda kupim i neku haljinu. Aaaaa, ne znam sta da radim. Violeta je nasla sebi haljinu u Nju Jorkeru. Boje breskve, uska gore a dole sa sirokim obodom do kolena. Jako je slatka, taman za njen uzrast.

Ja sam se odlucila. Nasla sam neku jakoo kul majicu. Bejbi roza, kratki rukavi, siroka a ledja su otvorena. To cu uz one moje kozne pantalone. Imam taman u ormanu stikle koje se slazu uz ovu kombinaciju. Jupii.

Kad smo se vratile u dom bilo je 7 uvece i umirala sam od gladi. Rekla sam Violeti da cu da trknem do kafeterije da jedem. Na pola puta sam srela Hejzel. Plava kosa joj je bila skupljena u mali rep a sminka joj se skoro i skinula. Brzo sam prosla pored nje da me ne bi skontala, samo mi jos fali njeno proseravanje.

Kada sam usla bilo je samo njih nekoliko u kafeteriji. Odahnula sam. Ne volim da jedem kada ima puno ljudi okolo imam osecaj kao da svi gledaju u mene. Uzela sam sendvic i vocni jogurt. Brzo sam pojela i izasla napolje. Taman kad sam zatvorila vrata od kafeterije naletela sam na nekog. Podigla sam pogled bio je to decak mozda dve godine mladji, kao Hejzel. Imao je plavu kosu, i ledeno plave oci. Bio je dosta visok i zgodan za svoj uzrast, mada za mene su svi visoki jer sam ja dosta niska. Vidjala sam ga stalno u prolazu i stalno mi se smeskao ali se nikad nismo zvanicno upoznali.

"Hej" rekao je i pruzio ruku, "ja sam Nikolas Star. Mozes me zvati Nik. A ti si? " osmehnuo se, ooo kako je lep. Uzvratila sam mu osmeh. "Ja sam Tekla. Tekla Raund. Mozes me zvati kako hoces." Pogledao me je pravo u oci i prepoznala sam taj pogled. Bio je pun simpatije i topline. Fali mi to. Od kad sam raskinula sa Harijem retko sam vidjala taj pogled. Od Dzordza sam ga dobila dva puto i to je to. Verovatno sam buljila u njega ko luda pa se nakasljao. "H-ha? O-ovaj izvini. Malo sam se umislila." Nabacio je vragolast osmeh. "Ma uredu je. Vidimo se, vazi? " "Aha, caoo." Mahnuo je.

Vristala sam u sebi. Jedva cekam da kazem Violeti o Nikolasu.

Uletela sam u sobu kao munja. I onda sam zastala. Hejzel je sedela na njenom krevetu a pored nje...sta mislite? Dzordz.

Heeej ljudii. Slika Nikolasa Stara je na pocetku poglavlja. Njami :3

E da, pisem novo poglavlje. Izaci ce za koji dan. U njemu ce biti sta se sve izdesavalo na zurci i posle. Jedva cekam. :D

Tekla Raund (knjiga na srpskom)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang