LAZAR

2.4K 115 5
                                    

Nema ljepsi osjecaj od povratka kuci.Ali kada se vratis u praznu kucu taj osjecaj nije isti.
Kucu sam uredio u minimalistickom stilu jer ne provodim puno vrjemena ovdje.Neznam ni zasto sam je sagradio ali eto stoji tu pored kuce moje sestre i zeta.
Oni su kupile zemjiste i sagradili kucu za sebe,ali plac  je bio ogroman  pa sam sagradio i ja kucu za sebe na drugi kraj i sada treba da predjem samo par koraka da bih dosao do njihove kuce.

Stigao sam pre sat vremena. Samo sam se istusirao i idem da odnesem poklone mojim necacima.Oni ispunjuju moj zivot.Od njih dobijam snage i crpim pozitivnu energiju.
Nedostaje mi ono sto oni imaju.
Zenu koja ce me cekati kada se vratim sa posla,deca koja ce trckarati po kuci .
Nije mi se dalo .
Posao koji sam odabrao nije nimalo lak.Oduzima mi puno vremena.Ponekad me nema mjesec,ponekad pet,a ponekad cak i godinu dana.Nijedna zena nece da ceka toliko dugo.Sa jedne strane mi je lakse jer ako mi se dogodi nesto necu ostaviti niko ko ce patiti za mnom,sa druge strane svaki put kada se vratim osjecam se usamjeno u prazno.

Zato imam svoje nevaljalce .Imam troje necaka koje ispunjavaju moje slobodne dane.

Ulazim u kuci moje sestre a tamo kao da je prosao uragan.Na sve strane aute,puske,avione,lopte nema sta nema.Moja sestra i zet imaju troje djecaka.Najstariji Marko ima 8 godina,nakon njega je Filip ima 5 i na kraju Teo sa 2 godine.Zele djevojcicu ali se boje da ce biti opet djecak pa su odustali za sada od tu ideju.

Kada su me ugledali poceli su da vice i da skace oko mene jer znaju da nisam dosao praznih ruku.

-Napravi sebi jedno pa njemu kupuj ,od tvojih poklona nemam mjesta gdje da prodjem- kaze Tamara dok izlazi iz kuhinje.

-I meni je drago sto te vidim seko- kazem zajedlivo.

- Dobro dosao bato,nedostajao si nam - zagrli me a ja nju poljubim u teme.

-I vi ste meni nedostajali.

-Dugo te nije bilo ,zar ne mislis da treba da se povuces?- evo je svaki put ista prica

- Bice i to kada dodje vremena -izbegavam debatu na tu temu ali ona ne odustaje.

-Kada ce biti to vrjeme bato?Godine ti prolaze a ti ni kuce ni mace nemas .Kada ces naci zenu?Kada ces praviti decu ?Sa sezdeset godina?- riba me samo tako.To mi je dobrodoslica svaki put kada se vratim .

-Sta da radim Tajo,i ja sam zeleo ali nije mi se dalo .Mani se ta posla pricaj mi kako ste sta ima novo?-promenim temu jer ne zelim da razmisljam o tome.

Prodje dan ,pa drugi i tako dve nedelje i posao zove opet.
To je moj zivot .
Koja bi prihvatila da se uda za covjeka koji provede kuci samo dva mjeseca godisnje? Ja cu vam rjeci -Nijedna.

Zato idem bez grize savjesti jer ne ostavjam niko iza sebe.Ako se vratim izjedacu se opet sto mi je kuca prazna a do tada ovako je bolje ....

 SUDBINE 🔚Where stories live. Discover now