SUDBINE 🔚

JELENA

Juce je moja Mina napunila osam godina.Lutka moja mala ,bila je presrecna.Imali smo malu proslavu.Bili su Sasa i Tamara sa decacima i nekoliko drugarica i drugova sa skole.
Najvece iznenadjenje bio je Lazar .Doneo joj je medo koji dva puta veci od nje .Boze kada sam je videla koliko je srecna nisam mogla da suzdrzim suze.
Iznenadio me je kada me je poljubio i poklonio cvece.Cvece sam zadnji put dobila pre osam godina.
Mi se zapravo i ne poznajemo najbolje.Sreli smo se par puta kod Tamare i popricale o neobaveznim temam ali nista specijalno.Jedini put kada smo bili sami je bio dan pre nego sto je otisao na zadatku .Zato kada sam ga juce videla necu da lazem obradovala sam se sto se vratio i sto je dobro.Jako je uctiv i brizan muskarac.
Opet je Mini poklonio punu kesu stvarcica koje ona obozava.Ona ima dugu kosu i uvek zeli da je lepo sredjena.Ima poseban kutak za njene stvarcice za kosu a juce ga je nadopunila .

Njeno ponasanje me malo plasi.
Nikada nije bila bliza sa ocem a sada je pocela da se vezuje za Lazarom.On joj posvecuje paznju i ugadja u svemu.Njen otac zadnje cetiri godine nije bio na njenih rodjendana jer je imao preca posla ,a o poklonima i da ne pricam nikada ih nije bilo.Lazar je osvaja sa sitnicama i opcinjena je sa njim.
Popricacu sa njim malo a i sa njom na ovu temu.

Ustala sam kao i svaki dan,skuvala sam kafu i sela na terasu.Sada je vise novembar mesec,nema snega jos uvek ali je malo hladnije ujutru.Ususkam se u deku i uzivam u jutarnjom miru.

Cujem da se kapija otvara i bacim pogled a tamo ugledam Lazara.Dolazi do terase i pozdravi me opet sa poljubac u obraz.
Sta on radi zaboga.

- Dobro jutro- kaze

- Dobro jutro i tebi,sedi donecu ti kafu- ponudim ga a on prihvati.

Sipam kafu,usput uzmem i jedan tanjir sa kolacima i izadjem napolje.

- Izvoli-

- Oprosti sto ti smetam ,video sam da sedis tu pa sam dosao da vidim kako si.

- Dobro sam,hvala ti .
Kako si ti? Kako je prosao zadatak?

- Uspesno ...gleda me nedefinisano

- Khm- nakasljem se lazno a on se uspravi.

- Htela bih da pricam sa tobom ,ali molim te nemoj da me shvatis pogresno.

- Reci - sav se pretvori u uho.

- Lazare nemoj da poklanjas toliko stvari Mini- bubnem i ostanem ziva.

- Sto ? - pita dok izvija obrvu.

- Ona to shvaca na pogresan nacin- trudim se da objasnim.

- Ne razumem ,kako pokloni mogu da se shvate na pogresan nacin?- pita covek pametno

- Vidi ...ona nije primala ljubav i paznju od svog oca.On joj nikada nije poklanjao nista jer su pokloni bacanje novca .Ti svaki trenutak njoj udovoljavas i ona polako se veze za tebe na pogresan nacin.Ona u tebi vidi.....

- Oca koji nije imala- zavrsi on a ja klimnem glavom i grizem usne da ne bih vrisnula na glas.

- Dodji- kaze dok me privija u svoj zagrljaj.

Kada prodje par trenutaka odmakne me od sebe i pogleda u oci.

- Slusaj sada ti mene...ja cu poklanjati sta ja zelim i kome ja zelim.Ukoliko ona pozeli da joj skinem zvezdu ja cu je za nju skinuti i ni ti ni niko me nece spreciti u tome.
Ja joj poklanjam jer zelim.Mene to ispunjuje i kada vidim koliko je ona srecna ja sam jos srecnii.
Vidi ja sem dece moje seste nemam kome drugom da poklonim.Ja svoja deca nemam ne zbog toga sto nisam hteo nego eto tako sudbina je umesala prste i proveo sam svoj zivot u poslu.Zato poklanjacu joj sve sto pozelim jer ona zasluzuje najbolje a ti izbrisi iz svoje glave te nebuloze .Bicu sve sto ona pozeli i kada pozeli.

- Lazare to je pogresno.- kazem zaprepascena njegovim govorom

- Izadji samnom-

- Sta-

- Izadji samnom na veceru-

- Laz...

- Veceras u osam cu doci po tebe.Mina moze da dodje sa nama a moze da ostane i kod Tamare ti odluci.- ustane i krene pa stane kod kapije i vikne

- Veceras u osam.

Pola devet je i evo moje male Minice.

Rutina nam je ista svako jutro ,uhodale smo se tako i lepo nam je.

- Duso dodji malo da popricamo- pozovem je.

Sedne kod mene u krilo i slusa pazljivo.

- Sta ti se najvise svidjelo na rodjendanu?

- Pokloni ,svi pokloni ali najvise mi se svidjaju od Marka i cika Lazara.

Ona i Marko su nerazdvojni i on je uvek na prvo mesto a za Lazara sam predosecala.

-Kako ti se cini Cika Lazar?

- On je jako dobar i uvek mi kupi najlepsi poklon i zove me princeza- kaze odusevjeno.

- Duso znas da on...-prekine me.

- Znam mama on nije moj otac,ali ja ga volim svakako.Mog oca nisam volela jer i on nije voleo nas .Cika Lazar je dobar i njega volim.

Ona sve zna i sve razume. Za svoje godine je jako pametna zato pricam otvoreno sa njom.

- Cika Lazar me je pozvao da izadjemo na veceru.

- To je lepo ,sta si mu rekla ? - pita sa osmehom od uha do uha.

- Nisam rekla nista rekao je da ce doci veceras po mene u osam sati.

- U redu je mama ja sam velika i sve razumem.

- Rekao je ako zelis mozes i ti sa nama da dodjes.

- Ne mama ja zelim da ucim sa Markom- pametnica moja mala.

- U redu onda ,zvacu tetu Tamaru.

Moram da pricam sa njom o ovome.

- Meni ne smeta,sta vise drago mi je zbog oboje ja cu cuvati Minicu i nek prespava kod nas a ujutru ces je uzeti za skolu.- Tamara je razuma osoba uvek je tu da pomogne.Neznam sta bih radila da je nisam upoznala.

- U redu onda da joj spremim stvari pa mozete da idete.I hvala ti Tajo na svemu sto cinis za mene.

- Za to sluze prijatelji ,a uskoro cemo postati i porodica ako bog da - zakikoce se blesa jedna.

- Ne budali zaboga ...