SUDBINE 🔚

LAZAR

Nikad mi nije bilo  teze
otici od kuce.Dok je gledam kako stoji na kapiju dok ja odlazim srce mi se kida.
Mozda sam pozurio.Trebao sam da sacekam da zavrsim pa onda da zapocnemo.Ali nisam mogao ,bilo je jace od mene.

Ono njeno"volim te"mi daje snage  da izdrzim i volju da se vratim jer i mene napokon neko ceka kuci.

Danas ranije kada sam pricao sa Minom i objasnio joj da moram na posao zagrlila me je jako i rekla

- U redu je nemoj da brines ja cu cuvati mamu a ti cuvaj sebe i vrati se brzo.
Da bi bila moja ne bi savrsenije ispala.Toliko je razumna i brizna toliko je predivna mala devojcica da je prosto nemoguce nevoljeti je.

Zeleo sam da idemo polako ali je zivot nepredvidljiv zato sam na brzinu organizovao sve.Uzeo sam Minu iz skole i otisli smo u kupovinu.Kupili smo sve sto je potrebno za sobu za jednu princezu.Sve sitnice koje su potrebne jednoj devojcici sve sam kupio i ne zalim ni jednu paru jer osmjeh na njenom licu je neprocenjiv.

Znao sam da ce Jelena pristati jer ona neume da kaze ne.
Iskupicu joj se kada se vratim i ucinucu je najsrecniju zenu na svetu.

Pre neki dan dok sam sedeo kod sestre Marko je dosao i seo pored mene.

- Ujko ,jel teta Jelena tvoja devojka?- pita

- Jeste- kazem.

--Onda ona je moja ujna jel tako?

- Tako mu dodje - odgovorim i znam sta njega muci.

-A jel Mina onda moja sestra? - eto ga pitanje od milion dolara.

- Jel bi ti voleo da ona bude tvoja sestra?

- Ne- ispali spremno

- A sto?-

- Zato sto ja zelim kad porastem da ona bude moja devojka.

- O tome cemo razmisliti do tada- kazem i vidim njegovu namusenu facu.

- Ali ujko ja nju volim.Cuvam je i pazim od svih .

- Prvo treba da odrastete a onda ako jos uvek zelis da ti bude devojka i ona zeli da bude sa tobom niko vam nece braniti .Ali vi ste jos uvek mali ne treba da zurite sa odrastanjem uzivajte u detinstvu.- trudim se da objasnim kako bi razumeo.

- Ja znam sta zelim u zivotu ,necu se predomisliti- ispali a ja ostanem sokiran.

Pa oni su deca ,dok odrastu promenice sto misljena - tesim sam sebe iako znam da je karakterom na majku a ona sve sto je zamislila kao dete je ostvarila kada je odrasla.

Neznam koliko ce trajati ali znam da se necu brzo vratiti.

           *******************

Prolazi dan za danom ali nema pomaka.Taman pomislimo da smo na pravom tragu nesto se izjalovi i trgne na opako.Neko nas sabotira.

Kada sam dosao pre dva meseca pricao sam sa direktorom i izneo mu svoju odluku.Nije bio odusevljen ali je prihvatio da je ovo moj zadnji zadatak.

Neznam sta se desava kuci a i nemogu da saznam.

Za Tamaru ne brinem ona ima ko da brine o njoj ali moje cure su same.
Treci mesec izmice polako a ja se nadam da ce uskoro biti gotovo.
Jutros smo dobili dojavu za mesto gde ce se odrzati razmena.
Spremni i puni adrenalina krenemo ka lokacii.

Sve se odvija po planu .Mi smo ti koji ce otkupiti organi koji organizacija prodaje i nakon toga cemo ih pohapsiti.

To je plan ali ne ide uvek sve  po planu.

U trenutku razmene njihovi ljudi primete nase pojacanje i pocne pucnjava.
Nismo nosile pancire jer smo glumili dilere.Kada sam krenuo da se sklonim metak je prosvirao kroz moj stomak a onda jos jedan kroz levo rame.
Stajao sam i padao u ponor.I ranije sam bio na rubu par puta ali se nikad nisam bojao smrti kao sada.Ne zelim da umrem.Napokon imam za koga da zivim i nezelim da pogazim obecanje koje sam dao.

To su poslednje misli pre nego sto me mrak proguta.