SUDBINE 🔚

Prolog

Jelena

Sta radi zena kada se nadje na rubu ponora?
Sedim i postavjam sama sebi to pitanje zadnja tri dana.
Sahranila sam muza,nemam posla a upravo sam ostala i bez krov nad glavom.
Nije mi zao njega ,i nije bio neki muz,a i nakon haosa koji je napravio da nije sam sebi presudio ja bi mu presudila.

Bile smo zajedno 8 godina.Napocetku nam je dobro islo ali kasnije se sve izjalovilo .Imali smo normalan zivot sve dok se nije uhvatio sa pogresnim ljudima.
Od tada smo tonuli sve dublje i dublje.
Jedina svetla tacka mi je bila Mina.Uvek kada sam bila na korak da odustanem od svega ona je bila tu da me potseti da imam za koga da zivim,da imam za koga da se borim.
Mladen moj sada pokojni muz je prokockao sve sto smo imali.Prokockao je zajednicku ustedjevinu koju smo imali,auto a na kraju i kucu.Kada nije imao vise nista skratio se sam sebi svoje muke a nas ostavio u ovoj bezizlenoj situaciji.Vreme je da uzmem sudbinu u svoje ruke .

Pakujem i posljednje sitnice u kofer i osvrcem se oko sebe .Ovo je trebalo da bude nas dom ali je bio sve osim doma.Bio je pakao zadnjih sest godina.

Uhvatim Minu za ruku i krenemo napolje.

-Mama gdje idemo?-pita dok koracamo ulicom.

-Na neko puno bolje i ljepse mjesto duso mamina-kazem a i sama neznam gdje da idem.

Uvjek mogu da idem kod mojih roditelja ali ne zelim da ih brinem.Oni napokon imaju svoj mir.Kupili su kucicu na selo i uzivaju jer su zasluzili nakon dugo godina rada.Bili su vrjedni i pozrtvovani ljudi.Trudili su se da ja i moj brat imamo srecno i bezbrizno djetinstvo.To planiram da ja uradim za moju Minu.Da izbrisem sva ruzna sjecanja iz njenu glavicu i stvorimo srecne i lepe uspomene nas dvje zajedno.

Moj muz nije bio otac za primer.Stalno je bio pijan.Kada je dolazio kuci vikao je i vredjao me jer mu je sve smetalo.Nikada nije digao ruku na mene jer mu ja nisam dozvolila ali Mina je stalno slusala njegove dreke i primedbe.Koliko god sam htela da je zastitim nisam uspela.
Zato sada ona nije toliko potresena.I njoj je laknulo kao i meni sto vise necemo da trpimo tu psihicku torturu.

Imam nesto ustedjevine za pocetak.Znala sam da ce sve prokockati zato sam svaki mjesec skrivala novac od svoje plate.

Uhvatim prvi autobus za Nis i pomolim se Bogu.
Beograd je postao prevelik za nas.

Potreban nam je novi pocetak ....