SUDBINE 🔚

LAZAR

Gledam u moju Jelenu koja sedi na livadu i pravi venac od cvece za Minu.
Minu slusam ali je ne vidim.
Krenem ka njoj da je zagrlim a ona me ni ne primeti pa ustane i ode negde.

Vidim Minu kako trci sa venac na glavi koji je splela njena mama.
Porasla je ,nije vise mala devojcica.
Pojavjuje se Jelena i drzi za ruke decaka koji uci da hoda.
Pogleda me i pokloni mi najlepsi osmeh na svetu.

- Vidi duso ,tata je dosao- kaze mu Jelena i produzi da hoda ka meni .

Tata....

Zelim da se pomaknem i dodjem do njih ali nemogu.Nesto me vuce natrag.

Pocinjem da se otimam i slika ispari.
Sada cujem kako nesto kako pisti i neki glasovi u pozadini.

- Polako,polako pacient se budi- prica neko

Otvoram polako oci svetlost me oslepi.
Razgledam levo,desno prepoznam to je bolnica.

- Voda- kazem jer gorim od zedi.

Kada se priberem malo i dodjem sebi upitam

- Sta se dogodilo.

- Gospodine bili ste tesko ranjeni .Imali ste dve prostrelne rane od koji jedna u stomaku pri sto ste dobili unutrasnje krvarenje i pali ste u komi.

- Koliko sam bio u komi? - pitam a bojim se odgovora.

- Dva meseca i tri nedelje.

Trebao sam do sada da budem kuci.

- Jel dosao neko u posetu?

- Samo vasi prijatelji od porodice niko nije bio.

Boze ko zna kako se oseca.Mozda je i otisla kada se nisam vratio.

Cekam dan dva dobijem dozvolu da mogu da idem i krenem kuci.

Taj san mi ne izlazi iz glave.To dete ,ta rec tata sta je to bilo jebote jedva sam disao.

Stizem kuci rano ujutru.Nisam mogao da vozim dosao sam taksijem.Sidjem ispred kapije i pogledam u kucu.Prolece je doslo.
Na mom balkonu i svuda niz dvorista  se nalazi cvece.Tu je ,osecam je a onda je ugledam.Pogledam na sat pola sedam je.Kao i uvek ona ustane u isto vreme i pije kafu na terasi.

Pogled joj je dalek i tuzna je.

A onda me ugleda i stane u mestu kao ukopana .Gleda me i ne trepce.
Suze joj se slevaju niz obraza ali ona se ne mice.

Krenem ka njoj polako i pozovem je

- Ljubavi-ali ona nista i dalje place i cini se kao da ce se svaki trenutak srusiti na zemju.

Pridjem joj i uhvatim je za ruku a ona zatvori oci i udahne duboko.
Kao da je celo vreme drzala vazduh u sebe.

- Dosao si- kaze kroz jecaj

- Jesam,obecao sam zar ne

- Tu si,zaista si tu - pipa me rukama po celom telu a onda dotakne ranu i ja se trgnem na njen dobir.

- Znala sam,znala sam da se dogodilo,videla sam to i osetila sam- prica kroz jecaj.

Uhvatim je za glavu u nateram je da me pogleda u oci

- Dobro sam,proslo je .
Vidi gotovo je tu sam ,vratio sam se - pricam dok je ljubim i mazim da se smirim.
Zagrlim je polako a ona se opusti i uzvrati mi zagrljaj.

- Dobro dosao kuci ljubavi.

Napokon pomislim u sebe
I mene je sunce ogrejalo
Dobro je sto sam se vratio.

Usli smo u kucu i otisao sam da se istusiram i presvucem

Silazim u dnevnom boravku i vidim je da kuva kafu za mene i pravi dorucak.
Vec je pola devet i Mina ce ustati.Kao programirana je.

Osecam sitne korake a onda vrisak.

- Dosao si- vice i trci ka meni.

Zagrlim je i ljubim svuda dok se ona kikoce.

- Naravno da sam dosao,zar nisam obecao.- pravim se uvredjen.

- Jesi - kaze postidjeno pa me poljubi u obraz.

Ode ona da se umije a ja dodjem do Jerene.Bleda je i umorna drugacija je.

- Ljubavi sta je bilo ,jesi li dobro?

- Mhm- je odgovor koji dobijem.

- Hajde reci sta te muci?

- Lazare  ja neznam kako da ti kazem...ovaj ja...- zamuckuje i nikako da kaze

- Reci- dajem joj potsticaj

Ona polako ostavi kafu i spusti ruku na stomaku.Nosi neku moju siroku majcu koja je za dva broja veca od njene.

- Trudna sam- prevali preko usana.

Gledam je i procesiram u glavi a onda se setim sna pa se nasmejem.Ja sam sanjao svog sina .

- Dobicemo decaka zar ne ? - ispalim

- Otkud znas? - pita iznenadjeno

-Sanjao sam
Bili ste na nekoj livadi
Mina je nosila vencic od cvece a ti si ucila decaka da hoda.Kada si me ugledala rekla si
- vidi sine ,tata je dosao
Kada sam se probudio nisam znao sta je znacio san ali sada znam .Sanjao sam nasu porodicu.- ispricam joj

Ona me grli i ljubi vuda po licu.

- Sta ti se dogodilo ljubavi?-pita kroz jecaj.Jedva se smirila jutros a sada ponovo place.To me ubija,ubijaju me njene suze.

- Hajde sada lepo da se smiris pa da doruckujemo u miru a kasnije cu ti ispricati vazi?- pricam tiho na njene usne.

Napokon sam kuci i napokon imam porodicu.
Zar zivot nije lep?