Obsessed - Valentina B.

Chapter 72.

„Ne mogu više disati,moraš prestati" Smijem se i zatvaram usta čvrsto dok mi Liam pokušava ugurati idući zalogaj. Izvadio je svu hranu iz hladnjaka na stol i hrani me sa svim što mu se nađe pod rukom. Kaže mi da sam smršavila, i da moram vratiti kilažu. Znam i ja sama,primjetila sam, primjetio je i on i cijelo vrijeme govori kako ima grižnju savjesti jer zna da zbog njega,nisam mogla jesti.Istina je,ali hranjenjem na silu,neće postići ništa.Uspio je,prvih pet zalogaja,i već sam se najela. Ovo ostalo,bilo je uporno govorenje „Otvori usta" ili „Otvorit ću ti ih na silu"

„Prestani" ne mogu se prestati smijati, a on je prokleto ozbiljan. On uvijek brine, i to je tako slatko od njega,uvijek je bilo. Iduća slaba točka,koju je pronašao iza ljubljenje ispod uha,jest ona najbolja stvar kod njega. Briga. Znao je da sam uvijek slaba na brižnog Liama, i sada pokušava iskoristiti priliku i misli da ću se ja slomiti nad tim.

„Pojela si svega.."

„Ššš" ušutkam ga, i stavim prst na njegove usne koje su u proteklih sat vremena,previše puta spomenule Otvori usta „Ne" kažem čvrsto „Hvala što me hraniš,ali stvarno sam sita.Ne mogu vratiti kilažu isti trenutak,treba vremena Liam.Molim te,prestani brinuti"

„Lola zbog mene nisi jela. Dok sam ja.." nasloni se na stolicu i pogleda prema plafonu „Kakav si jebeni pakao preživljavala dok mene nije bilo. Jesi ti svjesna koliko si uopće kilograma izgubila?"

Uozbiljim se,iako pucam od sreće u sebi. Nagnem se bliže njemu i naslonim lakat na stol „Stvarno sam tako puno izgubila?"

„Da,jesi.Zato moraš jesti"

„Izgubila sam svega dva kilograma.To i nije tako puno"

Zavrištim kada se me uhvati za kukove,podigne me i stavi u svoje naručje. Zaokružim ga nogama na stolici,a on ruke zavuče ispod moje-lažem-njegove majice i počne rukama pokazivati na kojim mjestima sam točno izgubila kilograme. Iako sam ozbiljna,u sebi pucam od sreće. „I tu" stavi tople ruke na moja bedra,pa na struk i na kraju završe na mojoj stražnjici „Sve ovo moraš vratiti"

„Dobro šefe.Imaš pravo, ali ne mogu vratiti sve ove sekunde,obećavam da ću jesti,redovito.Dovoljno?"

Tako  je ozbiljan što se tiče rješavanja mojih kilograma,a ja imam veliki kes na licu,jer je to slatko od njega, a i zato jer je užasno naporan i to mi je jako nedostajalo. On meni uvijek kaže da sam naporna,  znam kako mu je, jer je i on meni. I to je ono što mi se sviđa kod njega. I znam da u njegovoj glavi, on misli isto. Njemu se sviđa kada sam ja naporna,samo što to nikada ne bi priznao ni  meni,a ni samome sebi.

„Ja ću te svaki dan nadgledavati i kuhat ti sve što želiš"

Podignem obrvu „Čekaj,znaš kuhati?"

„Ne, ali to se tako kaže"

Poljubim ga u vrh nosa „Ako ti budeš kuhao,jedem koliko god želiš"

Vrati mi poljubac u nos i odgovor „Umrijet ćeš od moje hrane.A to mi nije u planu"

Moj odgovor stiže,skupa sa ljubljenjem u njegov nos „Onda ništa"

Njegov red „Ozbiljan sam"

„Oh i ja,Gospodine Payne"

Namršti se „Nisam te čuo"

„Kažem da sam i ja ozbiljna"

Vrh prsta stavi na njegov nos „Vrijedi tek kada mi poljubiš nos"

Zahihoćem se,jer sam zaboravila da je bio moj red za poljubac u nos, pa ga opet poljubim i ponovim isto. „Volio  bih reći da ti kuhaš,ali sam čuo da si jako loša kuharica"