Love at first sight (Ended)

Chapter 33

Hvala vam sto ste toliko čekali xD stvarno mi je puno trebalo haha. Čitajte, glasajte i komentirajte. Sad ću redovito postavljati nastavke jer je škola gotova

Idući nastavak objavljujem 12.6. u petak :)

;) :*** Uživajte.....

--------------------------

Ubrzo smo stigle kuci. Neymara nije bilo jer je rekao da ide nesto obaviti. Otrcala sam u svoju sobu jer nisam htjela doci u napast da kazem tati. On bi rekao Neyu cim bi se pojavio na vratima.

- Kako da mu kazem?- smijala sam se gledajuci se u ogledalu.

- A sto ako nece biti sretan?- gledala sam uplašeno svoj odraz.

- Ma hoce, prekini se brinuti i spremi se jer uskoro dolazi kuci!-tješila sam sama sebe.

- Meeg¨! Dođi ,rucak je gotov!- mama me zvala.

-Evoo, stižem.-odgovorila sam i potrčala stepenicama do kuhinje.

- Mmm, lijepo miriši.-iznenađeno sam rekla.-Tata? To si ti kuhao?- smijala sam se svojim riječima jer ono što tata skuha nije jestivo.

- Da.- veselo je odgovorio i stavio jelo na stol.

Mama i ja smo se pogledale i nasmijale jer smo znale da on sigurno nije kuhao nego je naručio rucak iz obližnjeg restorana otkud uvijek naručujemo.

- I sto ti je rekla doktorica?- pitao je tata.

- Pa..kako sam i rekla samo obična viroza.-smješkala sam se nervozno jer ne volim lagati.

Ubrzo je stigao Neymar i pridružio nam se na ručku.

-Hej.- sjeo je pored mene i poljubio me u obraz.

-Hej!- pozdravila sam ga i nastavila s ručkom.

-Kako je bilo kod doktora?-upitao je .

-Pa dobro. Samo viroza.- nervozno sam se osmjehnula.

-Sigurno?- sumnjivo me pogledao.

-Sigurno.- odgovorila sam brzo.

Osjećala sam se užasno jer sam mu tako lagala,ali nisam htjela da sazna samo tako . Reći ću mu navečer. Ionako smo se dogovorili da idemo u kino.

Nakon ručka sam otišla u sobu da se malo odmorim,a Neymar je ostao gledati utakmicu na tv-u s mojim tatom.

Bilo ih je zanimljivo gledati. Cijelo vrijeme su nešto prigovarali i derali se kad bi netko promašio gol. Čula sam ih skroz do svoje sobe.

*kasnije*

- Ljubavi, probudi se moramo u kino. Već je sedam sati.- Neymar je sjedio na krevetu pokraj mene.

- Evo idem.-rekla sam tiho još uvijek pospana.

Ustala sam i obukla neku crnu suknju i majicu. Obula sam starke ko i obično. Neymar me čekao u kuhinji. Razgovarao je s mojom mamom.

- Nije mu valjda rekla?- pomislila sam prestrašeno.

-Ney, idemo?- upitala sam gledajući i jednog i drugog.

-Čekam te u autu.-rekao je kratko i otrčao.

Čekala sam da ode da mogu pitati mamu.

- Nisi mu valjda rekla?- upitala sam ju.

- Naravno da ne . Reci mu sama.-osmjehnula se i zagrlila me.-Nemojte

biti dokasna.-poljubila me u čelo i otišla.

- Što mu to nije rekla?- začula sam glas iza sebe.

-Nije me valjda Neymar čuo!- pomislila sam.

Okrenula sam se polako i ugledala tatu. Osjetila sam olakšanje iako mi nije bilo baš svejedno da mu kažem.

-Što mu nije rekla?-ponovio je sad već ljuto jer sam gledala u njega i šutjela.

- Pa znaš tata,..ja..Trudna sam.- tiho sam rekla.

- Molim!?- zaderao se glasno.

- Nemoj da te Ney čuje , još mu nisam rekla.- stišavala sam ga.

Odjednom je izjurio iz kuhinje i otišao na kat. Nije mi bilo jasno što se događa.

Bio je toliko ljut.

- Meg, ideš?- došao je Ney po mene.

- Da, da.- rekla sam sa suzama u očima. Moj vlastiti otac nije sretan što sam trudna.

*u kinu*

- Je li sve u redu Meg? Izgledaš mi zabrinuto.-upitao me Ney nakon što smo sjeli na svoja mjesta.

- Da, sve je ok.- odgovorila sam,ali očito nije zvučalo dovoljno uvjerljivo Neymaru.

- Meg ako mi nešto kriješ reci mi molim te. Ovako me samo mučiš. Imam osjećaj da si kod doktorice saznala nešto loše,ali mi ne želiš reći.- šaptao je tiho jer je film počeo.

-Ma nije ništa loše.-rekla sam tiho.

- Kako nije? Zašto mi onda ne želiš reći?- zabrinuto je rekao.

- TRUDNA SAM.-rekla sam glasno.

-Što!- zaderao se glasno.

Svi ljudi su se okrenuli prema nama.

- Ozbiljno?- upitao je gledajući u mene širom otvorenih očiju.

- Najozbiljnije.- rekla sam sa smješkom.

Nisam mogla prosuditi da li je njegova reakcija pozitivna ili negativna no ubrzo sam shvatila.

- Postat ću tata!- ustao je sa svojeg mjesta i derao se.

- Ney! Smiri see. Tu ima ljudi.-pokušala sam ga smiriti,ali me nije slušao. Smijala sam se njegovoj reakciji jer su ga ljudi gledati kao da je lud.

Nije prošla ni minuta već su se zaštitari pojavili u dvorani.

-Gospodine smirite se ili ćemo vas morati izbaciti van. Pravite nered negdje drugdje.- govorio mu je zaštitar.

-Ne trebate nas izbaciti, idemo mi sami.- primio me za ruku i odvukao van .

Nije ništa govorio. Sjeli smo u auto i krenuli negdje.

- Ney, zabrinjavaš me pomalo. Kamo idemo?- upitala sam ga.

Okrenuo se prema meni i samo se nasmiješio.

Plašilo me njegovo ponašanje. Nisam znala što da očekujem. Kamo me sad vodi? Je li uopće sretan što sam trudna?

Imala sam sto pitanja u glavi.

Nakon deset minuta smo stigli na neko parkiralište s kojeg se vidi grad.

Izašao je iz auta i pozvao me sa sobom.

Otvorila sam vrata i pomalo prestrašeno izašla van iz auta.

Stajao je ispred auta.

-Ney, što se događa?-upitala sam ga.