Love at first sight (Ended)

Chapter 14

     Probudila sam se i pogledala na sat. Bilo je jedanaest sati navečer, a Ney se još nije vratio. Rekao je da će doći za 5 minuta. Odlučila sam se spustiti do predvorja hotela da ga pronađem. Išla sam stepenicama i kad sam došla do kraja čula sam njegov glas. Razgovarao je s nekom plavokosom djevojkom.

-          Platit ću koliko god treba samo da bude savršeno.-govorio je.

-          Bit će kako ti želiš. –smješkala se djevojka.

-          Onda je dogovoreno.-rukovao se s djevojkom i krenuo natrag u sobu.

Suze su potekle mojim licem.

-          Meg! Što ti tu radiš?- nervozno se smješkao.

-          To bi ja tebe trebala pitati. Tko je bila ona djevojka?-govorila sam kroz suze.

-          Nije ono što misliš. Samo smo..- prije nego je završio rečenicu izletjela sam iz hotela,uplakana. Trčala sam po ulici ne znajući kamo idem. Izletio je iz hotela za mnom,ali sam mu uspjela pobjeći.

Sjela sam na neku klupu i plakala. Sva šminka mi se razmazala. Odjednom mi je prišla neka djevojka.

-          Jesi li dobro?-gledala me zabrinuto. –Nisi li ti Neymarova djevojka?-sjela je do mene.

-          Jesam, više nisam, ne znam ni sama..-plakala sam dalje.

-          Kako to misliš ne znaš?-pitala me zabrinuto iako me ne poznaje. –Ja sam Stella, živim 2.ulice odavde.-

-          Megan.-pružila sam joj ruku.

-          Znam tko si.-osmjehnula se.-Što se dogodilo ako smijem znati?- primila me za ruku.

-          Ne znam baš..-bila sam nesigurna jer je ne poznajem.

-          Neću nikome reći bez brige. Da te želim odati već bi te odavna uslikala uplakanu i dala slike u novine.-nasmijala se pokušavajući me razveseliti.

-          Da, istina.-osmjehnula sam se.

-          Ajde ispričaj mi što se dogodilo.-tješila me.

-          Neymar je rekao da ide na 5 minuta van iz sobe. Ja sam zaspala,ali sam se uskoro probudila. Njega još nije bilo. Spustila sam se u predvorje hotela i čula ga kako priča s djevojkom.-

-          Jesu li se poljubili?-

-          Nisu,ali..-

-          Jesu li se zagrlili?-

-          Ma ne,ali ..

-          Nema ali. To što su razgovarali ne znači ništa.-

  Počela sam plakati. Jače nego prvi put.

-          Mislila sam da me voli.- govorila sam tiho.

-          Vrati se u hotel i razgovaraj s njim. Nek ti objasni sve ovo.-

-          Znaš što, to ću i napraviti! Istog trena idem s njim razgovarati. Puno ti hvala Stella.-zagrlila sam ju u znak zahvale.

-          Drago mi je da sam pomogla.-veselo se osmjehnula.- Ako ti ikad zatrebam evo ti moj broj.-pružila mi je papirić s brojem. –Vidimo se.-ustala je i otišla.

   Brisala sam suze s lica i skupljala hrabrost da odem k njemu.

Pogledala sam na sat. Bila je ponoć. Krenula sam natrag prema hotelu. Pred hotelom je stajao Marcelo. Izgledao je vrlo zabrinuto.

-          Pa gdje si ti dosad? –derao se glasno.-Ne možemo pronaći Neymara, došao je u našu sobu i počeo plakati. Odjurio je u svoju sobu i zaključao se. Maloprije sam išao po njega,ali ga nije bilo,a pod je bio ispunjen praznim bocama.-

Odjednom mi je srce počelo brže lupati. Suze su se vratile na oči.

-          Ja sam kriva za sve.-derala sam se.-Idemo ga potražiti.- krenula sam niz ulicu,ali me Marcelo zaustavio.

-          Ne možeš ga sama tražiti. Idemo zajedno.-poveo me za sobom.

   Hodali smo ulicom sve do 5 sati. Plakala sam kao nikada u životu.Pronašli smo ga kako leži na klupi u parku. Počeo je plakati čim me ugledao.

-          Evo ga.-pokazivala sam na njega.

-          Meg! –ustao je onako pijan i počeo me grliti. –Ja nisam ništa napravio. Molim te vjeruj mi! –gledao je u mene i plakao.

-          Idemo natrag u hotel.- Marcelo mi je pomogao.

-          Meg! Ja tebe volim !-derao se iz sveg glasa.

 Jedva smo ga dovukli do hotela. Išli smo liftom jer ga stepenicama ne bi uspjeli dovesti.

Došli smo pred našu sobu i otvorila sam vrata.

Prizor koji sam ugledala natjerao mi je suze u oči.