- Pa ja ne vjerujem. Toliko sam umorna da bi najrađe sad tu legla na pod i spavala.
- Samo ti daj. Uskoro će netko naići i pronaći nas. Uostalom nije neki problem biti tu kad imamo struje. To jest svijetla.- tješio me Neymar.
Odjednom je nestalo struje.
- Što si ono rekao?-
- Zaboravi.-odgovorio je i počeo se glasno smijati.
- Tebe ovo stvarno zabavlja. Ha?- upitala sam ga.
- Pa čuj, meni ne smeta biti tu s tobom nekoliko sati. Barem ćemo malo popričati. Sjedni kraj mene.-rekao je i sjeo na pod. Sjela sam do njega.
- Koje sam ja sreće. –počela sam se smijati.
- Jesi dobro? –
- Ja sam sasvim dobro.-rekla sam kroz smijeh –Pa čekaj malo zašto mi nismo nikog nazvali.-
- Eto zašto.-pokazao je na mobitel.-Nema signala.-
- A da se deremo, možda nas čuju.-
- Stvarno imaš snage za deranje?-upitao me .
- Ne.- rekla sam i naslonila glavu na njegovo rame. –Izgleda da ćemo morati pričekati da nas netko pronađe.-
- Da. Nažalost. –rekao je sarkastično.
- Čekaj malo, tebi je drago sa smo zapeli u liftu?-
- Komu ne bi bilo drago zapeti u liftu s tobom.- imala sam osjećaj da gleda u mene iako je bio mrak.
Podigla sam glavu s njegovog ramena.
- Ney?-
- Da-
- Jel ti gledaš u mene? Jer ja ništa ne vidim?-
- Da.- polako se približio k meni i poljubio me. Osjetila sam trnce po cijelom tijelu.
Nisam to očekivala, a ni vidjela jer je bio mrak.
- Otkud sad to?-upitala sam ga.
- Sviđaš mi se.- sad je on spustio glavu na moje rame.
Samo sam se nasmijala. Dobro da je bio mrak pa nije primijetio.
- Koliko smo već tu? –zanimalo me.
- Sat vremena.-
- Tek?- čudila sam se.
- Meni je užasno vruće.-rekao je Neymar.
- I meni. Nekako se povećala temperatura ili nam se to samo čini.-
- Ne znam za tebe, ali ja ću skinuti majicu.-
- Samo ti daj! –rekla sam smijući se.-Ionako te ne vidim-
- Nije meni problem da me ti vidiš. Slobodno i ti skineš majicu. Nije da te vidim u mraku.-
- Ne hvala.- rekla sam legla na pod.-Probat ću malo odspavati.-
- Dobro.Probudim te kad netko dođe. Laku noć!-
- Laku noć! –
- Mislim da su tu! –čula sam buku iza vratiju lifta.
Najednom su se vrata otvorila . Pred vratima je bila cijela Neymarova reprezentacija i vatrogasci.
- Jeste živi?-upitao je Oscar.-Što se tu dogodilo?-pogledao me čudno.
Shvatila sam da smo spavali zagrljeni.
- Što ?-upitala sam zbunjena od žarkog svijetla koje je doprlo do mene.
- Meg? S kim razgovaraš?-pitao je pospano Ney.
Onda je shvatio i brzo ustao.
- O, i vi ste tu?-pogledao je prema njima.- Hvala vam. Bilo bi i vrijeme da ste nas našli, a sad laku noć!-rekao je , primio me za ruku i poveo u sobu.
- Hvala vam!-derala sam se s drugog kraja hodnika.
- Ok! Ovo je bilo čudno.-pogledavali su se dečki.
- Kamo idemo?-pitala sam.
- U sobu. Moju sobu u kojoj smo trebali prespavati.-
Otključao je vrata i odmah uletio u kupaonicu. Čula sam šum vode. Odlučio se otuširati. Ja sam otišla do susjedne sobe gdje su bili ostali iz repke.
- Bok! –pozdravila sam ih.- Ja ću samo uzeti jednu majicu od Neymara.-
Svi su uperili prst prema njegovom ormaru.
- Hvala!- osjećala sam se tako čudno. Zašto svi šute. Odjednom je netko progovorio.
- Što se sinoć dogodilo?-pitao je Oscar.
- Pa bili smo u lunaparku i krenuli …
- Ma ne pitam to nego. Neymar bez majice…
- A to..bilo je užasno vruće u liftu.
- Nismo valjda nešto prekinuli?-pitao je.
- Ma ne. –odmahnula sam rukom, uzela majicu i odjurila van iz sobe. –Ovo je bilo čudno- govorila sam sama sebi.
Ušla sam u sobu i presvukla se u Neymarovu majicu. Legla sam ne krevet i upalila tv.
- Još da znam portugalski ! –ljutila sam se jer nisam ništa razumijela na tv-u.
- Mogu te ja naučiti.-začula sam glas iz kupaonice. Došao je u sobu samo u ručniku.
Bilo mi je užasno neugodno, ali on kao da nije shvaćao. Lice mi je postalo crveno.
Legao je pokraj mene na krevet.
- Bok ja se zovem Megan ćeš reći Oi meu nome e Megan. Nije teško probaj.-
- Oi meu nome e Megan- izgovorila sam sporo.
- Eto nije teško. Sutra slijedi nova lekcija.-nasmijao se.- Jel ti to imaš moju majicu, dobro ti stoji.
- Hvala. Pornašla sam je u ormaru.-rekla sam glasno.
- Nego, uopće te nisam pitao koliko ti imaš godina?- pogledao me.
- Osamnaest.-odgovorila sam.
- Stvarno? Ja sam mislio da imaš dvadeset.-
- Ma nemoj mi reći. Zar izgledam tako staro.-
- Ne.-rekao je kratko i poljubio me.
Vratio mi se onaj smiješak na lice, ali ovaj put ga je vidio.
- Idem se obući, a onda te vozim kući po stvari. Doći ćeš k meni u hotel na par dana. I bez prigovora, jasno? Ja ću nagovoriti tvojeg ujaka i ujnu.-
- Bila bih luda da prigovaram-dodala sam i nasmiješila se.
Napokon novi dio :) Uživajte .Sutra novi XD
YOU ARE READING
Love at first sight (Ended)
Fanfiction- Oprosti nisam te vidio.- - Ma nije ništa. Ja sam kriva što nisam gledala kud idem. - Evo kupit ću ti drugi sladoled. -rekao je i pogledao me u oči. - Neymar?? - - Ššššš! Molim te budi tiha. Dođi idemo u slastičarnicu.- šaptao je da ga nit...
