Love at first sight (Ended)

Chapter 25

Evo novog nastavka kako sam i obećala..Uživajte :** <33

-----------------------------

Kad je film završio krenula sam kući. Bilo je negdje oko pola devet navečer. Godila mi je šetnja do moje kuće. Shvatila sam koliko mi je lijepo u Hrvatskoj. Zbog odsutnosti mi se čini još ljepšom.

Kod kuće su me čekali roditelji s večerom.

-          Oprostite što kasnim. Lucy me nije pustila prije nego završimo film.- ispričavala sam se što kasnim.

-          Ma nema veze.-osmjehnula se mama,a ja sam sjela za stol da pojedem večeru.

Neko vrijeme smo sjedili u tišini,a onda je mama progovorila.

-          Neymar neće doći na rođendan?-bojažljivo je upitala bojeći se moje reakcije.

-          Ne.-kratko sam odgovorila i nastavila jesti.

-          Sve u redu?-nastavila je mama, a tata je samo slušao.

-          Da.- završila sam s večerom i odjurila u svoju sobu.

Nije bilo u redu. Osjećala sam se vrlo tužno. Osoba koju toliko volim neće biti pokraj mene. Ako se ne pojavi ja neću moći uživati u rođendanu.

Misli su me još više rastužile pa sam odlučila pogledati neki crtić. Crtići me uvijek razvesele.

Ugasila sam laptop kako bi išla na spavanje jer je već bila ponoć,a onda mi je zazvonio mobitel. Brzo sam se javila da se ne probude moji roditelji.

-          Halo.-tiho sam šapnula.

-          Hej ljubavi! Htio sam ti javiti da neću moći doći na tvoj rođendan. Imamo utakmicu tu večer i jednostavno ne mogu doći.-

-          Nećeš doći? –tužno sam upitala ne očekujući odgovor jer sam ga znala.

-          Meg, obećavam ti da ću ti se iskupiti za sve ovo. Doći ću čim stignem.-

-          Sve ok. Čujemo se, laku noć.- pozdravila sam ga.

-          Laku noć.-

Vratila sam mobitel na ormarić i ubrzo zaspala.

*iduće jutro-četvrtak*

-    Meg, jesi budna?- budila me Lucy.

-   Koliko je sati?-upitala sam zbunjeno još uvijek ne otvarajući oči.

-   Uskoro će osam.-smješkala se Lucy.

-    Zašto me budiš tako rano?-

-    Da idemo u šoping. Moraš kupiti haljinu i štikle za rođendan. Znaš da svaki put idemo u klub na tvoj rođendan.-

-   Pa imam sutra vremena za kupovinu.-

-   Ne..sutra kupujemo stvari za tvoju pro..ma ništa idemo.-izjurila je iz sobe kako ju ne bi pitala koju proslavu. Uvijek mi pripreme iznenađenje,a ja ga otkrijem par dana prije.

Ustala sam iz kreveta i išla se obući. Obukla sam uske crne traperice, bijelu košulju i bijele conversice. Kosu sam svezala u visoki rep i stavila maskaru jer mi se nije dalo šminkati. Ne volim imati puno šminke na licu.

Lucy me već čekala u autu. Otišle smo do obližnjeg šoping centra i krenule istraživati sve trgovine redom. Morale smo se sakrivati od novinara jer su me prepoznali. Slikali su nas nekoliko puta. Opet ću biti u novinama što Lucy nije nimalo smetalo.

Kupila sam crnu haljinu i smeđe štike, a Lucy bijelu haljinu i odlučila je da će obuti conversice jer kako ona kaže one su mnogo udobnije od štikli. Dok ja naprimjer obožavam štikle. Volim ja i tenisice,ali se nekako bolje osjećam u štiklama.

Vratile smo se kući tek oko tri sata popodne. Čim smo stigle u moju sobu Lucy je otvorila moj ormar i počela tražiti nešto za sebe za proslavu za koju ja ne smijem znati. Sva odjeća je bila po krevetu. Odluka je bila teška. Barem za Lucy,a ja sam odmah našla što ću obući.

Kratke crne hlače i bijela majica s natpisom.

Lucy je otišla kući oko 7 sati. Ja sam zatim išla večerati i legla sam u krevet. Tipkala sam po mobitelu, gledala videe na youtube-u, gledala tv. Ubrzo mi je dojadilo jer nisam imala volje ni za čim. Zaspala sam oko 9 sati.

-Trnnnnn trnnnn.-začula sam budilicu. Bilo je 9 sati. Stvarno sam dugo spavala.

Spustila sam se stepenicama do kuhinje,ali nikoga nije bilo kod kuće.

Pojela sam doručak i izašla van da malo prošećem. Godio mi je hladan zrak. Prošetala sam do obližnjeg parka i sjela na neku klupicu.

-          Megan!- ugledala sam novinare kako trče prema meni. Toliko sam se uplašila. Trčali su prema meni kao stampedo. Istog trena sam ustala i potrčala natrag do kuće. Zaključala sam vrata i zatvorila sve zastore.

-          Pa ja ne vjerujem, više ne mogu ni na ulicu izaći,a  da me ne prate. Ti novinari stvarno nisu normalni.- sjela sam na fotelju u boravku i uključila glazbu kako ne bi čula njihovo deranje.

-          Megan zašto si se vratila? Jeste li ti i Neymar prekinuli? Je li te prevario? Hoćete li se više ikad vidjeti?-njihova pitanja su me izluđivala.

Pozvala sam policiju. Stigli su za 10 minuta i rastjerali sve te dosade. Izašla sam van da ima zahvalim.

-          Hvala vam puno. Ne bi vas zvala da nije bilo potrebno,ali ih više nisam mogla slušati.-

-          Sve je u redu. Više se neće vraćati.- rekao je i policajac i krenuo prema svojem autu.

U taj čas su se vratili moji roditelji.

-    Što se dogodilo?-zabrinuto je pitala mama.

-    Ma novinari su me gnjavili pa sam zvala policiju da ih maknu jer su skoro razvalili vrata. – objasnila sam im što se dogodilo. –A gdje ste vi do sad?- upitala sam ih.

-   Bili smo….na kavi smo bili.-

-    Da tako je.-smješkao se tata.

-   Dobro .-sumnjivo sam ih gledala.

Ostatak dana mi je brzo prošao iako sam bila tužna. Naravno Neymar me zvao dva puta u par sati. Stvarno se brine za mene iako je daleko.

Išla sam spavati oko 10 sati. Brzo sam utonula u san razmišljajući o sutrašnjem danu.