Utočište (Završena)

III DEO

Sedim sa Stefanom za večerom dok mi telefon stalno pišti zvukom poruke. Koje Nemanja stalno šalje pitajući:

,,Jesam li se predomislio oko ribolova?"

Odgovorim mu više puta da nisam. Al' on uporan ko stomačni virus, jer sam i pre znao tako reći da ću ići, pa nađem način da se izvučem. Odgovorim mu jasno u još jednoj poruci.

,,Ako nastaviš dosađivati sa istim pitanjima i dalje, velika je šansa da ne idem!"

Telefon utihne odjednom. Nasmejem se, jer znam tačno kako da pogodim žicu Nemanjinog uma da prestane. Stefan me čudno pogleda pitajući.

- ,,Jel sve u redu? Nekako se smeješ?" - Diže znatiželjno obrve.

- ,,Ha, ha... baš si smešan!" - Odgovorim sarkastično, pa dodam. - ,,Hoćeš li moći ostati sam par sati, a da po mogućnosti ne upadneš u nevolje?" - Upitam i sam podižući obrve. On se razveseli na samu pomisao da ostane sam, ali prikriva. Jedino oči koje mu sijaju ga izdaju kad konstatuje.

- ,,Pa dragi brate, jesi li se to odlučio ostaviti svog monaškog života i izaći malo da se zabaviš?"

- ,,Pa tako nekako, izlazim s Nemanjom bilo me stid više pronalaziti izgovore da ne idem!" - Usne mu se razvuku u tužan osmeh, pa ustajući od stola kaže.

- ,,Idi, zabavi se! Sam Bog zna koliko si se zaokupio sa mnom i mojim problemima nemajući šansu da uživaš u svom momačkom životu." - Širi teatralno ruke i brzo skloni onaj tužan izraz i na kuhinjskim vratima doda.

- ,,Molim te koristi kondome!" - Bacam krpu u njegovom pravcu, koja pade na pod, a on ode prema svojoj sobi.

Ostanem sam za stolom razmišljajući o njegovim rečima, on jeste težak, ali je ispod tog buntovničkog života dobar dečko. Pospremim sto od večere i dalje razmišaljajući o njemu. Izgleda da svakim danom sazreva sve više. Na kraju bi ipak mogao postati od njega odgovoran čovek, samo ga treba malo pogurati u pravom smeru. A ja ću biti taj koji će mu dati smernice da to i postane.

Spokojan izlazim iz kuće proveravajući telefon u potrazi za adresom na kojoj ću se naći sa Nemanjom.

*****

Crne helanke i širi roze džemper, koji mi dođe ko tunika. Stavljam širok crni kaiš preko struka, koji ću za vreme časova salse da skinem. Ovo mi je najudobnija kombinacija za salsa pokrete. I neizostavne starke. Bez njih, ništa.

Stižemo ja i Petra taman na vreme da uzmemo brojeve za biranje parova kad se zaledim u mestu...

- ,,Ne mogu da verujem i treći put danas!"

- ,,Šta treći put?"

- ,,Ma ništa Petra, ne obraćaj pažnju na mene." - Kažem odmahujući rukom i skrećući brzo pogled sa dotičnog. Gledam u sad već namrštenu Petru, kojoj su se obrve spojile.

- ,,Šta je tebi danas? Jel si ustala na levu nogu?"

- ,,Ma nisam, samo..." - Pokušavam joj reći ,,moj problem", ali me glas sa megafona prekida.

- ,,Molimo Vas da obratite pažnju, sad ćemo Vaše brojeve da izvučemo i da spajamo parove. Naša instruktorka će Vam večeras pokazati vatrene i seksi salsa pokrete." - Cika, vika, aplauz...

- ,,Sad ćemo pročitati parove. Broj 3 sa brojem 10, broj 1 sa brojem 17, broj...

- ,,Jaoj, ja sam htela s tim tipom da plešem..." - Kuka mi Petra pored uva, dok brzo bacam pogled u njegovom pravcu i vidim da više nije tamo. O hvala Bogu...

- ,,Zar nisi ti broj 5?"

- ,,Molim?"

- ,,Broj 5, taj broj koji držiš u ruci. Ti si sa brojem 13 par."

- ,,Aha... i šta sad da radim?" - Kažem skroz pogubljeno...

- ,,Izađi i nađi svoj par ženo Božija, na podijum... hajde, hajde..." - Petra me gura, a ja se sudaram sa njim. Prevrćem očima i pokušavam otići ali me hvata za nadlakticu.

- ,,Šta je?" - Kažem drsko i kroz zube. Pokazuje na moj broj. U mozgu je piljevina jer ga ništa ne razumem. Spušta glavu i kaže.

- ,,Ja sam broj 13." - E moja Olja, baksuze jedan. Podignem pogled prema njemu i vidim kako se đavolski smeši. Prokletnik! Kao da ovo namerno radi. Jer mu ruka već klizi preko mog struka i smešta se na mojim leđima dok koračamo prema glavnom podijumu...

*****

Stižem na Trg Republike, a Nemanja cupka, nervozan dovikujući.

- ,,Hajde Marko nije ti rođendan, propustićemo najbolje ribe!" - Ulazimo u klub i shvatam da me doveo na prokletu salsu. Uhvatio me na prepad, jer je znao da nikad ne bi došao da mi je odmah rekao gde me vodi.

- ,,Nemanja pobogu brate, znaš da ne plešem više salsu otkad..."

- ,,Znam, ali znam i da je voliš, hajde... jednom moraš preći preko toga." - Salsa je bila najdraži ples mojih pokojnih roditelja, pa sam ga i ja zavolio dok sam ih gledao kako plešu. Nisam ga zaplesao otkad su poginuli.

Nemanja je odmah uočio neku devojku koju je odlučio uloviti večeras. Bez obzira na to da li će se njihovi brojevi poklopiti u plesu, kao što je najavio voditelj.

Ha, ja sam dobio broj 13, a moj par je osoba koja se krije u broju 5.

Poznat pokret mi odvuče pažnju od traženja para u broju i noge me nose u tom smeru. Ostavljajući Nemanju u razgovoru s nekom devojkom koju je u prolazu zaustavio, šarmirajući je. Prolazim joj iza leđa, a ona se okreće i zabije u mene. Pogledam dole na broj u njenoj ruci i ugledam broj 5

Pa... izgleda da sam igrom sudbine pronašao svoj par za večerašnji ples...