Utočište (Završena)

IX DEO

Ulazimo u auto i idemo put Beograda. Kad se približimo Pančevačkom mostu, pali radio, jer kao da je zaboravio to da učini odmah kad smo krenuli.

Unutrašnjost automobila ispune stihovi, koje do sad nisam čula.

,,Ostavi za mene pet minuta, samo...

ti i ja se dobro znamo...

pusti da ti kažem - da."

Prepoznajem glas Nine Badrić, dok prelazimo preko Pančevačkog mosta, na ove stihove se brzo pogledamo ali brzo i skrećemo pogled jedno od drugog. On gleda put, a ja svoj pogled upućujem tamnom Dunavu. Zvezde su se već posule po nebu, skreće sa mosta dole i već pretpostavljam gde idemo, ali ćutim. Ćuti i on.

Ubrzo stižemo do parkinga blizu Kalemegdanskog parka, izlazimo iz kola, ćutke mi pruža ruku, koju prihvatim i prošetamo do Kalemegdana. Jedna klupica preko puta reke je bila slobodna. Povukao me da sednemo na nju.

Zvezde iznad nas, reka ispred nas i nas dvoje na klupici sedimo u ovoj toploj majskoj noći.

Podiže ruku iznad mog ramena i privlači me na njegovo rame. Sedim mu sa leve strane, čujem mu srce koje ubrzano lupa.

- ,,Kakva divna noć." - Tiho prozborim.

*****

Jedna usamljena klupa pod nebom, ona naslonjena na moje levo rame, tišina i zvuk reke ispred nas. Njene tihe reči putuju do mene i stvaraju trenje kad progovori.

- ,,Kakva divna noć!" - Poljubim je nežno u kosu, a ona zadrhti naslonjena na mene.

- ,,Da li ti je hladno?" - Pitam. Ona digne glavu s mog ramena da me pogleda i kaže:

- ,,Malo samo..." - Skinem svoj sako i ogrnem je njime. Zadenem joj vlasi kose iza ušiju i prevučem nežno kažiprst preko njenih usana, sve vreme je gledajući u oči u kojima su zasijale zvezde. Opisujem joj oblik usana svojim palcem lagano, skoro je ne dodirujući.

- ,,Znaš, danas dok smo ručali u restoranu ja sam shvatio nešto..."

- ,,Šta si shvatio? Čekam celo veče tvoje objašnjenje...?" - Pita dok joj se usne pomeraju pod mojim prstom, kao da ga ljube.

- ,,Ja tebe osećam, zaista te osećam jako i želim da budeš moja. Nikada u životu do sad nisam nekoga poželeo, kao što sam danas poželeo tebe. Ne danas, od prvog trena kad sam ti prišao i osetio miris divljeg cveća dok si vikala na mene. Ja mislim da je ono prskanje vodom bilo sudbina." - Uzdišem i nastavim. - ,,Želiš li i ti mene? Ustvari, pravo pitanje je: Da li želiš da budeš moja devojka?" - Izgovorim u jednom dahu, a onda udahnem čekajući njen odgovor. Spustim glavu niže, s potrebom i dalje je gledajući i približim se svojim usnama njenim. Palac klizi niže, oslobađajući joj usne, a ona mi tiho, na dah od usana kaže.

- ,,I ja tebe jednako želim..." - Zaćuti, gledajući me u oči i... - ,,I da, želim biti tvoja devojka." - Pređem onaj dah što nas je delio i spustim svoje usne na njene, zarobljavajući onaj crveni ruž koji me celu noć mamio da ga skinem sa njenih usama. A jedna topla majska noć, nebo posuto zvezdama i tihi zvuk vode je postao svedok jednog novog početka za oboje...