Utočište (Završena)

X DEO

U njegovoj smo kuhinji i dok seckam salatu, posmatram ga dok se vrti po kuhinji. Volim da ga posmatram, volim da ga ćutke gledam i predvidim svaki njegov pokret. Danas nam je mesečnica i odlučio je da kuva za mene... 27 oktobar... tačno 5 meseci od kad smo se prvi put poljubili, od kad smo ja i on, nekako postali mi... od tog dana smo postali skoro pa nerazdvojni. Pomagala sam mu nekad u ordinaciji dok je Nemanja jurio Petru, što je stalno izazvalo šale i smeh među nama. Dolazio bi češće u azil, pogotovo kad zna da ja tog dana volontiram. Podržavao je moj rad, iako ga uopšte nije razumeo, jer on je više naučni tip, a ja umetnički, a ipak... nekako su nam se sudbine spojile.
Osećam da mi je postaje sve, glavni lik mog životnog puta i sve više me to plaši, jer...
- ,,Da li želiš da dodamo balsamico ili obično sirće u salatu?" - Prekida mi misli pitanjem i krene da renda šargarepu. Dok ja i dalje seckam onaj krastavac, jer me u seckanju omelo posmatranje njega.
- ,,Kako ti voliš, meni je svejedno."
- ,,Ja želim da naučim sve o tebi i da bude kako ti voliš." - Kaže uz osmeh.
- ,,Onda nek bude balsamico..."
- ,,Odličan izbor." - Kaže i spušta se preko pulta i ljubi mi usne. Volim ove naše trenutke, a sve više volim i njega...

*****

Odlučio sam da nam napravim večeru kući u opuštenoj atmosferi. Stefan je izišao vani na piće sa društvom. Što više vremena prolazi sve je zreliji i bolji. Profesori u školi su se iznenadili koliko je inteligentan i kako lako pamti. Sad već ima ambiciju i da ide na fakultet, samo još nije odlučio koji.
Danas smo sami kući i uz karađorđeve šnicle i krumpiriće imam misiju da ju pitam da se nakon 5 mjeseci naše veze preseli kod mene. Ja znam da je ona ta koju volim i želim da se svako večer uspavam i svako jutro budim uz njen miris i oblik tijela. Nervozan sam i imam tremu, pa malo jače lupam jaja, da mogu pohovati šnicle.
Vidim da primjećuje moju tremu, jer toliko dobro poznajemo jedno drugo da znamo svaki pokret jedno drugog.
- ,,Marko... jel sve u redu?" - Pita me namršteno, dok gleda u zdjelu u kojoj mutim jaja.
- ,,Jeste, zašto pitaš?"
- ,,Zato što ti ne mutiš jaja,, nego ih zlostavljaš..." - Nasmijem se i opustim na njenu konstataciju.
- ,,Sve je u redu mišu moj... samo sam se malo zamislio." - Kažem opušteno i izvadim brašno i krušne mrvice da mogu pohovati. Tava se zagrijala i ja urolane šnicle stavim na vrelo ulje. Krumpiriće pravim na maslacu sa začinima, jer znam da su joj čak draži i od pomfrita. Ona za to vrijeme postavlja stol i pribor za dvoje, a na sredini stola stavlja salatu.
- ,,Bebo, izvadi vino... cijeli dan se hladi!" - Kažem dok ona prevrće očima na moje nadimke. Svaki dan joj dodjelim drugi nadimak. Pravi se da joj smeta, a zapravo znam da joj prija, samo se pravi malo...

*****

Mišu, Bebo, Anđele, Lutko... svaki put drugačiji nadimak i svaki put prevrćem očima, iako znam da je izrečen iz srca. Volela bih da sam kao on, da se opustim, da ga non stop grlim, ljubim, tepam... ali... kao da imam neku kočnicu. Ono što mi se dogodilo u prošlosti mi je rana na srcu i trauma na duši. Nisam mu rekla, ne smem mu reći. Bojim se da me više ne bi ni pogledao, zato ćutim...
- ,,Sad sa tobom nešto nije u redu?" - Gleda me mršteći obrve dok okreće meso na tavi.
- ,,Samo sam se zamislila." - Kažem uz osmeh, pokušavajući da oteram ružne misli iz svoje glave.
- ,,Šta te to u tvojoj lepoj glavici muči? Šta te toliko uznemirilo, jer neko ko se zamišlja, ne izgleda kao ti..." - Kaže dok se saginje i ljubi me u čelo.
- ,,A kako ja to izgledam sad?"
- ,,Tuga ti je preletela licem, kao da si razmišljala o nečemu tužnom i ružnom." - Sklanja tavu sa gotovim mesom i uzima me za ruke, okrećući me prema sebi. - ,,Nemoj to da radiš Olja. Šta god je bilo pre, nek ostane tamo, u prošlosti. Ovo je sadašnjost i ti i ja u njoj." - Ljubi mi jednu, pa drugu ruku. - ,,5 meseci smo zajedno, a osećam kao da te znam ceo život. I hteo sam da te pitam posle večere, ali više ne mogu da čekam. Olivera, želiš li da se zaspiš i budiš se pored mene? Da svako jutro gledam tvoje oči kako se otvaraju samo za mene?"
Misli mi kovitlaju kroz glavu. Ovoga sam se najviše plašila. Suze mi peku oči. Ubrzano dišem, a srce želi da mi iskoči iz grudi. Sednem na stolicu, a on povuče odmah svoju stolicu do moje i gleda me tim nebesko plavim očima dok mu znakovi pitanja igraju kolo iznad glave.
- ,,Jel sve u redu? Šta sam rekao? Jesam li nešto pogrešio?" - Njegova pitanja se ređaju jedna na drugo, dok me knedla guši u grlu ne dozvoljavajući mi ni reč da prozborim. Uzimam čašu vode i pokušavam je progutati. Oči me peku i ni sama ne znam kako zadržavam suze dok tiho prozborim.
- ,,Marko, zar nije suviše rano?"