"Fotografija ljubavi"

12.deo

•• 12.deo ••

"Izvini." Na njegove reči skupim obrve.

"Za šta? Nisi ti kriv što se ona ovako ponaša.", kažem, a on blago odmahne glavom.

"Ona nije ljuta, već ljubomorna i zato se ponaša tako. Svidjam joj se, oduvek jesam. Rekla mi je, ali ja sam njoj rekao da se ona meni ne sviđa. I sada kada sam se vratio ona ne može da podnese to da sam provodim toliko vremena sa tobom. Ljuta je i ljubomorna. Zbog mene.", govorio je, a onda samo prišao i zagrlio me.

"Svejedno to nije razlog da se ponaša ovako i da priča svašta. Nikada mi nije rekla za njena osećanja prema tebi.", izgovorim i izvijem ramenima te se vratim na svoju stolicu, kada se odvojim od njega.

"A ti njoj za svoja?", upita me, a ja progutam knedlu.

"Ne znam o kakvim osećanjima pričaš.", govorim sva nervozna.

U tom trenutku u kancelariju udje moj dragi brat.

"Oh, Calebe, drago mi je što te vidim.", kažem sa osmehom na licu, a on me pogleda zbunjeno i podigne jednu obrvu.

"Da li je dobro? Šta si joj uradio?", postavio je pitanje Dominicu, a on se samo nasmejao.

Znao je da je on razlog ovoga.

"Super sam ja. Nego zbog čega si došao?", izustim, te se nakašljem malo i pročistim grlo.

"Donosim srećne vesti." U glasu mu se čula velika doza sreće.

"A one glase?"

"Molly će provesti nedelju dana kod mene.", rekao je to sa ogromnim osmehom na licu.  'Lana treba nešto da završi ovde oko našeg razvoda i onda će dozvoliti da Molly bude kod mene nedelju dana.", dodao je.

•••

Nakon posla smo se vratili kući. Odmah sam nahranila Noru i Mici.

Dominic je otišao do sobe kako bi se presvukao, kada mu je stigla poruka na telefonu. Iako nisam želela da gledam, morala sam. Pitala sam se ko mu sada šalje poruke. Prišla sam polako telefonu. Poruka je glasila:

"Želela bih da se vidimo opet ako je to moguće."

Skupim obrve. To je žensko. Pogledam ime i pisao je samo broj. Čim sam začula korake odvojila sam se od telefona i prišla Nori koja je počela da laje na mene.

"Šta? Morala sam!", kažem joj tiše, a ona spustila pogled.

"Šta je bilo?", upitao me je kada se nadje u kuhinji sada već u svojoj opuštenoj kućnoj varijanti, ali bez majice.

"Ništa i mislim da ti je nešto stiglo na telefonu.", uputim mu, a on klimne glavom i uzme telefon.

Pogledam ga preko ramena i ugledam da se nasmejao kada je pročitao poruku.
Ode do dnevne sobe, a i ja za njim.

"Sa kim se dopisuješ?", upitam ga kada se opet nasmejao.

"Sa jednom devojkom.", kaže bez sklanjanja pogleda od ekrana.

"Zaista?", izustim onako iznenađeno, ali opet čudno.

"Da. Zašto pitaš?", postavio mi je pitanje i odložio telefon sa strane, kraj sebe.

"Onako."

"Ili si možda ljubomorna?", progovori, te ustane i dodje do fotelje na kojoj sam sedela. Sa obe strane se navalio rukama i tako mi zabranio prolaz, dok sam imala odličan pogled na njegove grudi i mišiće.

"Naravno da nisam. Nemam zbog čega.", izustim jedva dolazeći do daha od njegove blizine.

"Da li si sigurna?", uputi mi upitan pogled i nagne se bliže meni. Približi njegove usne mojima i baš u tom trenutku se začuje zvono telefona i Norino lajanje.

On se samo nasmejao i pomerio kako bih se javila, a Nora odmah ode do Dominica.
Polako smirim disanje i onda se javim.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮