"Fotografija ljubavi"

24.deo

•• 24.deo - "Fotografija ljubavi" ••

Da li sam reagovala previše burno? Možda jesam. Ne znam ni zašto sam odreagovala tako.

Možda zato što nije rekao da je ljubomoran, jer ne želi da pridjem drugom muškarcu? Ma ne. Šta to pričam?

Mada, prija mi njegovo društvo. Oduvek jeste i od kada se vratio osećam se bolje. Falio mi je sve ove godine. I sada kada je opet tu, osećam se kao da mi ništa više ne treba, kao da imam sve neophodno za život.

U njegovoj blizini se sva izgubim. Srce tada želi da iskoči iz grudi, a disanje se ubrzava. Osetim leptiriće u stomaku i samo jedan njegov pogled ili osmeh upućen meni, popravi mi ceo dan. Želim da uvek bude nasmejan i srećan. Želim da okusim one njegove usne. Toliko puta smo bili jedan blizu drugog i uvek se nekako izvučem.

Izgleda da je to ljubav. Zar ne? Kada jedino želiš da je ta osoba srećna, kada je toliko želiš uz sebe, kada neprestano misliš o toj osobi, kada je ta osoba razlog, leptirića u stomaku, kada vam je dovoljan samo jedan njegov poljubac ili zagrljaj i kada se samo uz njega osećate srećno i sigurno.

Moram da priznam da sam ga zavolela. Ustvari oduvek je on bio taj kog sam volela. I ranije, u srednjoj. Onaj poljubac nikome nisam spomenula. Znali smo to samo nas dvoje, ali tada nisam mogla da mu verujem. Ipak je bio ženskaroš. Jeste mi prijatelj, ali sam iskrena.

Sada mi fali. Fali mi, jer nije ovde pored mene. Preterala sam. Uzmem telefon da ga pozovem, ali se nije javio. Telefon mu je isključen.

"Laura, znaš li gde je Dominic mozda.", upitam je, a ona odmahne glavom.

"Samo je rekao kako ide na jedno mesto i otišao.", odgovori mi, a ja klimnem glavom, kada začujem zvuk telefona.

Pogledam u ekran telefona i ugledam da mi je Tom poslao poruku gde da se nadjemo sada.

"Moram i ja da izađem, ako se Dominic vrati kaži da me sačeka ovde pa ćemo zajedno ići kući.", obavestim je, a ona klimne glavom.

Vratim se u kancelariju po torbicu i izadjem iz firme.

Odem do mesta gde se trebam naći sa Tomom i tamo ugledam Toma koji me je već čekao, a pored njega je sedela neka devojka.

"Zdravo.", pozdravim ih, sa osmehom na licu.

Oni ustanu u Tom me odmah zagrli.

"Da, da i ti si meni nedostajao.", izgovorim dok me je on stiskao u zagrljaju.

"Godinu dana je mnogo bez tebe. Inače ovo je moja devojka. Angela.", predstavi je i ja joj pružim ruku.

"Ja sam Meredith drago mi je.", pozdravim se sa njom i ona se nasmeje.

"Tom je dosta pričao o tebi. Sve najbolje."

"To je naš Tom.", našalim se i ona klimne glavom sa osmehom na licu.

"Pa kako ste?", upitam ih, a oni se pogledaju.

"Super. Verovatno ćemo ostati ovde.", rekla je njegova devojka.

Bila sam prijatno iznenađena.

"Zaista?"

Tok klimne glavom.

"Šta ima novo kod tebe?"

"Posvadjala sam se sa Sissy. Molly je Lana ostavila kod Caleba i da. Dominic je tu."

"Onaj Domonic? Oko kog smo se svadjali jednom?", priupita i pogleda me sa podigutom obrvom.

"Da. Taj Domonic.", kažem i počešem se po potiljku sa blagim osmehom na licu.

"Ko je to?"

"Osoba koja se Meredith sviđa, ali ona ne ume to da mu kaže.", odgovori umesto mene.

"Rešićemo i to.", izgovori i onda nastavimo sa pričom.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮