"Fotografija ljubavi"

50.deo

•• 50.deo - "Fotografija ljubavi" ••

Kada sam već stigla kući, otključala sam vrata i kao i obično nahranila Noru i Mici, te otišla do svoje sobe. U sobi su se i dalje nalazile njegove stvari. Nije došao po njih.

Odjednom sam uzela kutije i u sve njegove stvari bacila u iste i odnela ih u dnevnu sobu. U tom trenutku sam začula zvono na vratima.

Otvorim ih i to je bio Logan.

"Ideš negde?", upita me, kada ugleda kutije na sredini prostorije.

"Ne. To su stvari dotičnog gospodina i rešila sam da ih bacim napolje pored kontejnera.", kažem odlučno.

"Treba pomoć?"

Na njegovo pitanje klimnem glavom.

"Još jedan par ruku je dobrodošao.", kažem i zajedno sa njim izbacim sve kutije napolje.

•••

"Sada imam mnogo više mesta u sobi.", prokomentarisala sam i opet začula zvono na vratima.

Ali sada je bio poštar, koji mi je doneo neku kovertu. Uzela sam je u ruke i pogleda u nju. Kada je otvorim, suze mi krenu odmah.

"Da li se oni šale sa mnom?", upitam sva besna.

"Šta se dešava?"

"Ovo je pozivnica na venčanje. Nakon svega što su mi uradili, još me i zovu.", izustim sva nervozna, dok suzama ne dozvoljavam da se spuste niz obraz.

Bacim kovertu na sto i sedne na krevet pored Logana.

"Treba da ideš!", izgovori, a ja samo pogledam.

"Molim?"

"Idi i dokaži im da nisu uspeli da te povrede. Da si nastavila bez njih.", izusti, a ja se tad nasmejem.

"Ideš i ti sa mnom onda.", kažem, a on klimne glavom.

"U redu, zašto da ne."

•• jutro ••

Baš kada sam htela da krenem, čula sam lupanje na vrata.

"Ko je ovoliko rano?", upitam samu sebe.

Otvorim vrata i unutra udje niko drugi no Dominic.

"Mislim da ti nisam rekla da možeš da udješ!", kažem i zatvorim vrata.

"Dolazio sam sinoć, ali video sa Logana kako je došao."

"Pa?", izgovorim zbunjeno.

"Vidim da si me odmah zamenila.", kaže, a ja se nasmejem sarkastično.

"Ja tebe zamenila? A šta si ti uradio? Ja barem nisam bila sa njim dok sam bila sa tobom. Nisam ni znala nikog drugog muškarca dok sam bila sa tobom. I nećeš mi sada popovati o tome.", izustim i otvorim vrata odmah.

"Sada izadji. Videćemo se na tvom venčanju.", izgovorim besno, a on me zbunjeno pogleda.

"Dolaziš? Od kud znaš uopšte za venčanje?"

"Ne moraš da se praviš lud. Sinoć ste mi poslali pozivnicu. Naravno doći ću..", izgovorim i dalje držeći otvorena vrata.

"Lutko, ne moraš da dolaziš."

"Ne zovi me tako. I doći ću. A i Logan će doći sa mnom. Sada izadji.", videvši da neću prestati, izašao je.

Besno sam zatvorila vrata čim je izašao, a onda  sam bacila torbicu na krevet i prošla rukom kroz kosu. Kako sada ovako nervozna da idem na posao.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮