"Fotografija ljubavi"

17.deo

•• 17.deo - "Fotografija ljubavi" ••

"Vidimo se uskoro važi?", upitam je, a ona klimne glavom i ode sa Calebom.

Moram biti iskrena, ali ovo sam rekla već na ivici suza. Ova mala devojčica je uspela da me podseti na neke stvari iz moje prošlosti.

"Da li si dobro, Laura?", upita me kada ugleda moj izraz lica.

"Da naravno.", kažem i odmah izadjem iz kancelarije i brzim koracima odem do kupatila.

Zaključam vrata i spustim se niz ista.

Oduvek sam htela da imam decu i kada se to napokon moglo ostvariti, izgubila sam je, jer me je onaj gad pretukao i time ubio moju bebu i otišao. Bila je to još rana trudnoća i niko ne zna za to. Nisam mogla nikome da kažem. Bilo je to pre dve godine, tri meseca pre nego što sam se zaposlila ovde.

A danas je Molly uspela da me vrati u taj period, čim je nazvala "mama". Mislim da koliko sam ja njoj potrebna, potrebna je i ona meni. Nije moje dete, ali sam se za samo dva-tri sata vezala za nju, kao da jeste.

Ustanem sa hladnih pločica toaleta i umijem se, te se vratim poslu, sa nadom da će se ovaj dan što pre završiti.

Sednem za svoj radni sto i odmah krenem sa poslom kako bih što manje mislila na neke stvari, ali nije uspevalo.

Odložim hemijsku olovku sa strane i navalim se u svojoj stolici, te na kratko sklopim oči i obrišem suzu koja u tom trenutku sklizne niz obraz.

"Ne. Laura. Obećala si sebi da nećeš dozvoliti da te prošlost slomi."

Udahnem vazduh i onda polako izdahnem. Tako nekoliko puta i napokon se smirim.

•• Meredith Nelson

"Ovaj dan je za sve nas bio previše.", kaže i u tom trenutku neko pokuca na vrata.

"Udji!", viknem i u kancelariju udje jedan od radnika firmi, dok sam se ja smestila na stolicu.

"Ovo je stiglo za Vas."

Pridje radnom stolu i ostavi pošiljku ispred mene, te izadje iz prostorije.

Uzmem pošiljku u ruke i skupim obrve. Otvorim i tada ugledam časopis.

"Zašto bi mi neko slao časopis?", upitam više onako za sebe.

Otvorila sam tako da sam prvo videla koricu na poleđini časopisa. Okrenem i zaledim se kada ugledam naslovnu stranu.

"Ovo je nemoguće!", izgovorim sva nervozna i ljuta.

"Lutko, smiri se. Šta se dešava?", postavi mi pitanje, a ja bacim časopis ispred njega.

Gledao me je zbunjeno. Naravno. Nije znao o čemu se radi.

"Hoćeš li reći zašto je ovo problem?", upitao me je.

"To je moj dizajn! Crtam tu haljinu od srednje škole. To je trebalo da bude moja kreacija. Ali neko ju je urkao!", počela sam da vičem na sav glas i besno ustala sa stolice i prišla velikom prozoru.

"Smiri se. Na ovoj stranici je samo slika.", govori u pokušaju da me smiri.

"A šta piše? Piše "DA LI ĆE OVAJ DIZAJN USPETI DA SPUSTE MLADU MODNU KREATORKU MEREDITH NELSON NA DRUGOM MESTU?", pročitam ono što je pisalo na naslovnoj strani.

"Idu protiv mene, sa mojom najvećom kreacijom jebeno!"

"Ko je sve znao za kreaciju?" - upitao me je Dominic i ja slegnem ramenima.

"Samo ja i...Sissy."

Nasmejem se nervozno. Ne mogu da verujem.

"Dosta mi je bilo!"

Brzinom svetlosti uzmem svoj kaput i časopis, te besno izadjem iz kancelarije i firme, a i Dominic za mnom.

"Meredith!"

Stanem i okrenem se ka njemu.

"Daj mi ključeve!", kažem mu.

"Ako misliš da ću ti dozvoliti tako ljuta da voziš, varaš se.", izusti i otključa auto.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮