"Fotografija ljubavi"

49.deo

•• 49.deo - "Fotografija ljubavi" ••

•• mesec dana kasnije ••

Već je mesec dana prošlo. Dominic je i dalje u firmi i radim sve kako bih ga izbegla. Zvao me  je i pokušavao da razgovara sa mnom, ali nisam htela sa njim.

Moju pažnju zadobije osoba koja je ušla u kancelariju, a to je bio Logan.

"Kako si danas?", upita me odmah na ulazu.

"Dobro. Danas ću pričati sa Dominicom i reći mu da treba dati otkaz, kako mu ja ne bih dala isti. Radi svoj posao stvarno dobro, ali ne mogu ga gledati svaki dan ovde, a da ne mogu da ga zagrlim barem. Čak i Sissy dolazi. Tako neće moći.", objasnim sve odjednom.

"Tu jesi u pravu. Meni se Sissy nikada nije svidela.", kaže, a ja podigem obrvu.

"Samo da te podsetim. Jurio si je mesecima po školi kako biste bili zajedno.", izgovorim, a on se nasmeje.

"Zar imaš toliko dobro pamćenje? Svega se sećaš."

"Naravno. Mada opet te se nisam ni setila kada smo se sreli.", podsetim ga na taj dan, a on se nasmeje.

"Dobro, šefice i ne zaboravi na večeras. Treba da se nadjemo kod tebe."

Nasmejemo se i ja klimnem glavom, a onda tada udje i Dominic. Osmeh mi je odmah pao sa lica.

"Dobro je da si došao. Treba da razgovaramo.", saopštim mu, a on klimne glavom, te Logan izadje iz kancelarije.

"Mislim da treba da daš otkaz.", kažem odmah, a on se nasmeje.

"Zašto bih to radio?", upita me i ja ga pogledam.

"Zato, jer ne možeš ovde dovoditi Sissy."

"Ne dovodim je, već ona sama dolazi.", govorio je dok je stajao jako udaljen od mene.

"Svejedno. Mislim da treba da daš otkaz, da ti ga ne bih dala ja.", kažem odlučno.

"Razumem. Ne možeš da me gledaš sa njom. Daću otkaz, ako će ti biti lakše."

"Možeš o tome videti sa Laurom. Ne želim da više komuniciram sa tobom.", izgovorim i on izadje iz kancelarije.

•••

"Hej.", pozdravi me Laura kada udje u ured.

"Sad sam se videla sa Dominicom. Želeo je da da otkaz.", kaže, a ja klimnem glavom.

"Da. Ja sam mu rekla da to uradi.", kažem joj, a ona sedne na fotelju ispred mog stola.

"Kako si?", upita me, a ja pogledam u svoje prste koje sam nervozno vrtela.

"Iskreno, ne. Nisam uopšte. Mislila sam da će mi biti lakše, jer će on dati otkaz i otići, ali nije mi lakše.", izgovorim i teško izdahnem.

"Biće sve u redu.", izusti i stavi svoju ruku preko moje i blago se nasmeje.

"Hvala ti.", zahvalim se, a onda pogledam koliko je sati.

"Ja bih trebala da idem. Ti završi sa time oko tog otkaza, ne želim više da budem u njegovoj blizini.", uputim joj i ona klime glavom, a ja krenem ka vratima.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮