"Fotografija ljubavi"

23.deo

•• 23.deo - "Fotografija ljubavi" ••

"Od koga su?", upita nervozno i skupi obrve, a ja se nasmejem.

"Ne znam. Moram da pogledam.", odgovorim mu i pogledam ga iza mene, preko ramena.

Pogled vratim na veliki buket i ugledam papirić. Uzmem ga u ruke i pročitam.

"Vratio sam se u grad. Možemo li da se vidimo?", pročitam naglas.

"I ko je to?", upita opet nervozno i počeše se po potiljku.

"Bivši dečko.", kažem potpuno smireno, a on iskolači oči.

"Bivši dečko?", ponovi više kao pitanje.

"Da. Ima neki problem u tome?", postavim mu pitanje, a on se nervozno nasmeje i odmahne glavom.

"Naravno da nema.", uzme pauzu pa nastavi. "Nego zbog čega ste raskinuli?'

"Nema neki poseban razlog. Trebao je da otputuje u drugu zemlju pa smo mislili da je bolje ako ostanemo prijatelji.", objasnim mu i on skupi obrve.

"Prijatelj ti šalje ruže i samo je prijatelj?"

"Da. Da te podsetim i ti si mi slao ruže, pre nego što si došao.", podsetim ga, a on se nasmeje.

"To je drugo.", pomenu, a ja ga pogledam sa podignutom obrvom.

Okrenem sa ka njemu i jednu ruku stavim na bok, a drugom se navalim na sto.

"Da nisi ti ljubomoran?", upitam ga, a on se nervozno nasmeje.

"Naravno da nisam. Ali tvoj bivši dečko bi mogao biti ljubomoran na mene.", ovo "bivši dečko" je posebno naglasio.

Lagano odmahnem glavom sa osmehom na licu, a on sedne na stolicu paralelno od mog stola i nastavi sa pričom...

"Sada te molim da se malo stišaš da mogu da nazovem Toma.", kažem, a on skupi obrve.

"Tom?", upita me, a ja podigem obrvu. "A da,Tom. Tvoj bivši dečko,koji ti je poslao cveće."

"Halo.", kažem kratko kad začujem da se Tom javio.

"Hej, Meredith. Dobila si moje cveće. Nisam bio siguran da li ćeš me pozvati.", našali se.

"Naravno da ću te pozvati. Nismo se rastali u svadji.", izgovorim, a Domonic me je sve vreme gledao namršten, dok na kraju nije ustao i uzeo mi telefon iz ruke.

"Hej, Tome. Ovde Dominic, drago mi je da smo se upoznali. Meredith je trenutno zauzeta. Doviđenja.", izgovori sve odjednom i prekine poziv.

"Šta misliš da radiš?", upitam ga pomalo ljuta, te nastavim. "I posle nisi ljubomoran."

"Okej. Jesam. Ljubomoran sam i?", kaže već iznerviran.

"Zašto?"

"Zato što...", zastane pa onda nastavi. "Ja sam tvoj najbolji prijatelj. Ne on!"

Nasmejem se nervozno.

"Javi mi se kad budeš hteo da mi daš iskren odgovor na pitanje, a do tada nemaš pravo da mi kažeš sa kim ću ja da razgovaram.", obrusim mu i ustanem, te mu iz ruke otmem svoj telefon i izadjem iz kancelarije i pozovem Toma.

"Hej. Da li je sve u redu? Nadam se da ti nisam napravio neki problem kod momka."

"Nisi. Ionako mi nije dečko. Ne brini oko toga.", objasnim mu i on se nasmeje sa druge strane slušalice.

"Dobro. Inače vratio sam se u grad i želeo da te upoznam sa nekim."

"Naravno. Možemo se onda videti danas."

Lepo se dogovorim sa njim i prekinem poziv. Vratim se u kancelariju, ali Dominic nije bio tamo.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮