Moja Jedina Opsesija

8.

Katarina pov.

Nakon što sam brzo napustila separe, srce mi je tuklo kao ludo dok sam trčala ulicama grada. Osjećala sam se kao da me vetar nosi, dok su mi misli bile u totalnom haosu. Ta ponuda za poljubac od Danila me iznenadila, ali istovremeno zbunila do srži. Zašto sam pristala? Zašto sam to uopšte uradila?Zašto sam ga poljubila u usta kada to od mene nije ni zahtevao?. Bilo je kao da sam izgubila kontrolu nad sobom u trenutku slabosti.

Dok sam nastavljala ubrzanim hodom, primetila sam da mi telefon zvoni. Instinktivno sam ga izvukla iz torbe i vidjela Tamarin broj na ekranu. Srce mi je ubrzano lupalo, ali sam odlučila ignorisati poziv. Nisam mogla sad da pričam i da se suočim sa svim tim emocijama.Poslala sam joj poruku da sam okej i da sam otišla kući jer mi je muka da se ne bi brinula gde sam

Nakon nekog vremena, osećaji su mi se smirili, ali sam i dalje osećala prisustvo nekoga. Okrenula sam se i primetila nepoznatu figuru koja me pratila izdaleka. Da li je to Danilo? Ili neko drugi? Strah me obuzeo, i ubrzala sam korak, pokušavajući što prije stići do sigurnosti svog doma.

Kada sam napokon stigla do svog stana, brzo sam zaključala vrata i osjetila olakšanje. Ali strah od nepoznatog nije prestajao da me progoni. Šta ako me neko zaista prati? Brzo sam otrčala do prozora da proverim da li ima nekoga

***

Sedim na kauču u dnevnoj sobi, gledajući u plamen sveće koji titra pred mojim očima. Moje misli su u rasulu, preplavljene sumnjom i strahom.

"Samo sam burno reagovala," razmišljam u sebi. "Bila je to samo moja paranoja koja me naterala na brzinu."

Osjećam olakšanje, kako se napetost polako razrešava iz mog tijela. Shvatam da sam sve umislila pod naletom emocija.Niko me nije uhodio i pratio, delovala sam iz čistih emocija zbog svega ovoga s Danilom, a to je sasvim razumljivo.

Dok sedim u tišini , osećam unutrašnji mir kako se polako vraća. Sada sam spremna da ostavim iza sebe sve sumnje i nastavim dalje, znajući da sam naučila važnu lekciju o sebi i svojim emocijama.

***
Sutradan, probudila sam se s blagim olakšanjem što je noć iza mene.Neko bi pomislio kako to nije ništa i da preuveličavam stvari,ali Danilo budi neku žudnju u meni,neki vatreni plamen koji je jedino on uspeo da upali, samo jednim pogledom. Dok sam se pripremala za školu, odlučila sam da se fokusiram na pozitivne stvari i ostavim sumnje iza sebe.

Dok sam hodala do škole, osjećala sam lagani nemir u stomaku zbog mogućnosti susreta s Danilom. Nisam znala kako bih se ponašala ako ga vidim, ali sam odlučila da ću se truditi da budem normalna i prirodna, bez obzira na sve.

Kada sam stigla u školu, primetila sam da Danila nema među uobičajenim grupama po hodnicima. Osjećala sam se pomalo razočarano, ali istovremeno i olakšano što neću morati da se suočavam s potencijalno neprijatnim situacijama.

Tokom časova, pokušavala sam da se fokusiram na gradivo i druženje s prijateljima kako bih odvratila misli o sinoćnom događaju. Uspevala sam da se opustim i uživam u normalnosti školskog dana.

Kada je zazvonilo za kraj časova, napustila sam školu s osjećajem zadovoljstva. Shvatila sam da sam prebrodila svoje sumnje i da sam spremna da nastavim dalje, bez obzira na izazove koji mi dolaze u životu.