Moja Jedina Opsesija

16.

**Katarina**

Biblioteka je oduvek bila moje sklonište. Tišina, miris starih knjiga i osećaj sigurnosti koji pružaju police pune znanja, bili su melem za moj um.
Sedeći za stolom u uglu, izgubila sam se u knjizi. Bila je to neka stara ljubavna priča, ali nisam mogla u potpunosti da se koncentrišem. Misli su mi stalno lutale ka Danilu i onome što se desilo poslednjih nedelja.začula sam korake iza sebe.

Okrenula sam se i ugledala Danila kako prilazi. Srce mi je poskočilo. Šta on radi ovde?

"Hej," rekao je s osmehom. "Nisam očekivao da te vidim ovde."

"Ja tebe još manje," odgovorila sam, pokušavajući da zvučim opušteno. "Šta te dovodi u biblioteku?"

"Treba mi knjiga za domaći," rekao je, slegnuvši ramenima. "Ali izgleda da si ti zanimljivija od bilo koje knjige ovde."

**Danilo**

Nisam mogao da se suzdržim. Katarina je uvek bila misterija za mene, ali sada, u ovoj tihoj biblioteci, delovala je još fascinantnije. "Mogu li da ti pravim društvo?" pitao sam, smeštajući se pored nje.

Primakao sam se malo bliže, pokušavajući da osjetim tu hemiju koja je uvek bila prisutna između nas.

"Šta čitaš?" pitao sam, nagnuvši se preko stola.

"Pokušavam da se opustim uz neku ljubavnu priču," odgovorila je, pokušavajući da sakrije nervozu. "Ali, teško je kada mi misli stalno lutaju."

"I meni misli često lutaju," rekao sam, gledajući je pravo u oči. "Pitam se zašto se stalno vraćam na tebe."

Njene plave oči su se raširile od iznenađenja, a zatim se blago osmehnula.
Potom me je pogledala, a u njenim očima sam video sumnju. "Šta zapravo želiš, Danilo?"

Njeno pitanje me je zateklo. "Želim da te upoznam," rekao sam iskreno. "Da li je to problem?"

**Katarina**

Gledala sam ga i pokušavala da procenim njegove namere. Danilo je bio poznat kao ženskaroš, i nisam mogla da se ne zapitam da li sam samo još jedan trofej za njega. "Zašto bih ti verovala?" upitala sam.

Njegovo prisustvo me je činilo nervoznom, ali i uzbuđenom. Osetila sam njegov dah na svom licu i srce mi je ubrzano kucalo.

"Zato što... želim da budem iskren s tobom," rekao je, gledajući me pravo u oči. "Nisam savršen, Katarina. Ali želim da te upoznam. Bez igara."

Njegove reči su me zatekle. Bila sam svesna njegove reputacije, ali nešto u njegovom glasu me je nateralo da mu poverujem. Možda je zaista želeo nešto više od prolazne avanture. "U redu," rekla sam na kraju. "Možda bih mogla da ti dam šansu da se upoznamo. Hajde da pričamo."

**Danilo**

Nisam znao kako da joj dokažem svoju iskrenost. Ali nešto u njenim očima mi je govorilo da nisam jedini koji oseća ovu hemiju između nas. "Nisam ovde da te povredim," rekao sam tiho. "Želim da provedem vreme s tobom. Da te upoznam."

"Možda bih mogla da ti dam šansu da se upoznamo," rekla je oprezno. "Hajde da pričamo. Ko si ti zapravo, Danilo?"

Osmehnuo sam se, srećan što mi je dala priliku. "Dobro," rekao sam. "Pa, krenimo od početka. Ja sam Danilo, imam mladju sestru koji me stalno gnjavi, i igram košarku od kada znam za sebe. Volim adrenalin i izazove, ali verovatno to već znaš."

"Da, to sam već čula," rekla je sa osmehom. "Ali šta te zanima van košarke i izazova? Postoji li nešto što te smiruje?"

Pomislio sam na trenutak. "Možda zvuči glupo, ali volim muziku. Sviram gitaru kada imam vremena. To me opušta."

**Katarina**

Nisam očekivala ovakav odgovor. "Gitaru? To je zanimljivo. Nikada ne bih pomislila."

"Da, većina ljudi ne zna za to," priznao je. "A ti? Šta tebe zanima osim knjiga?"

"Volim umetnost. Crtam i slikam u slobodno vreme," rekla sam. "To je moj način izražavanja."

"Možda bi trebalo da mi pokažeš neki svoj rad," rekao je sa iskrenim interesovanjem. "Volim da vidim kako ljudi izražavaju sebe."

Osetila sam kako se moj gard polako spušta. "Možda jednog dana. Ako se pokažeš kao neko kome mogu da verujem."

**Danilo**

Osetio sam olakšanje što mi pruža priliku. "Pravično," rekao sam, osmehujući se.

Znao sam da je ovo početak nečega posebnog. Možda će biti teško, ali bio sam spreman da se borim za njeno poverenje.

Dragi čitaoci, u ovom delu koristi se tehnika smene perspektiva. Zbog prirode priče i moje želje da se što vernije prikažu različiti doživljaji i emocije likova, gotovo svaki drugi pasus predstavlja perspektivu druge osobe. Nadam se da vam ovakav pristup omogućava dublje razumevanje priče i njenih likova.🥰