Moja Jedina Opsesija

15.

Katarina pov.

Nisam mogla da se otmem osećaju da me Marija stalno drži na oku. Kada god bih bila u blizini Danila, ona bi se pojavila i povela me na stranu. Pokušavala sam da je slušam, ali nešto u meni je želelo da se približim Danilu,osetila sam neku hemiju.Jednog dana, dok sam prolazila školskim dvorištem, ugledala sam Danila kako razgovara s nekim. Marija je prišla i povukla me u stranu.

M: "Katarina, stvarno mislim da bi trebalo da ga se klonis" rekla je. "Nije vredan tvoje pažnje."

K:"Marija, šta nije u redu s tobom? Zašto si toliko protiv njega? Uostalom, nisam ni išla ka njemu." Izgubila sam strpljenje, više nisam mogla da podnesem. Stalno me je posmatrala i pratila svaki moj korak.

K: "Ako imaš nešto protiv njega, zašto ne razgovaraš s njim umesto što stalno mene guraš u stranu? Šta je tvoj problem?" besno sam je upitala, osećajući kako mi lice crveni od ljutnje.

M: "Katarina, grešiš," odgovorila je Marija mirno, iako je u njenim očima bilo zabrinutosti. "Samo želim da te zaštitim. Danilo mi se ne sviđa, stvarno. Zabrinuta sam za tebe i ne želim da budeš povređena."

K: "Ni meni se ne sviđa! Nema potrebe da me štitiš!" uzvratila sam ljutito, osećajući kako se moj bes preliva.

M: "Katarina, samo pokušavam da ti pomognem," rekla je Marija, korak unazad, kao da ju je moj bes iznenadio. "Videla sam kako te gleda i kako ti reaguješ na njega. Ne želim da te povredi."

K: "Ne treba mi tvoja pomoć," rekla sam, glasom ispunjenim prkosom. "Mogu sama da se brinem o sebi."

Marija je zaćutala, a u očima joj se pojavila hladna odlučnost. "Dobro," rekla je tiho. "Ako tako misliš."

Nisam osećala krivicu. Umesto toga, osećala sam olakšanje. Napokon sam izgovorila ono što me mučilo. Ovo prijateljstvo je oduvek bilo lažno, zasnovano na njenoj koristi, a ne na pravom poverenju.

Dok sam odlazila, bila sam svesna njenog pogleda na svojim leđima, ali nije me bilo briga. Nisam više morala da se pretvaram. Bilo je vreme da prekinem ovaj toksični odnos.