ČIJA SI?

✰ 8. ✰

Otvaram vrata i ostajem krajnje zatečen prizorom koji me tamo dočeka.

Pa dobro, da li ova žena ima makar jedan kasvetni komad odeće u svom garderoberu?

Stoji tu i smeška mi se, dok na sebi ima samo neku providnu crvenu čipku, koja je previše provokativna čak i kao spavaćica, a kamoli kao haljina.

- Sandra. - obratim joj se i pustim je unutra.

- Nestore. - odmeri me bezobrazno, te zakorači u moj stan.

Odmah po zaključavanju vrata okrenuo sam se za njom i sasvim polako i detaljno je skenirao pogledom.

Prelepa je...

Mlada, zgodna, zavodljivih očiju i neodoljivog osmeha.

Šteta što tu spoljašnju lepotu nema i iznutra... Džaba joj besprekorni fizički izgled kada je u duši trula.

- Hoćeš li me do jutra samo tako gledati, ili ćemo preći na nešto konkretnije? - upita me izazivačkim tonom.

Opet joj, kao i uvek, ništa ne odgovaram, već joj samo priđem laganim korakom i zaustavim se tik ispred nje. Potom je pogledam prodorno u oči, sa visine, jer je čak i u štiklama niža od mene.

Zar ni trunku ljudskosti nemaš u sebi, veštice? Zar si potpuno ista kao ona koja mi je dušu pocepala na najsitnije komade?

Sledećeg trena rešila je da ne čeka mene, već da sama preuzme inicijativu. Uhvatila me je za pojas od trenerke i lagano počela da me svlači, ljubeći mi vrat senzualnim usnama.

Dakle, ista si. Sve ste takve.
Sve ste iste. Kučke proklete!

Nakon te spoznaje bes me je ophrvao sa svih strana i odlučio sam da malu garavu kaznim za sve žene koje su poput nje.

Hvatam je grubo za vrat i odgurujem od sebe, bacivši je na dvosed u mom dnevnom boravku. To joj izazove sitan smešak i shvatim da se njoj u stvari sviđa ovakvo ponašanje.

Kurva...

Videćemo da li ćeš se tako smejati i kada ove noći završim sa tobom.

Nadvijem se nad njom i bez upozorenja joj rastrgnem tu đavolju čipku, te mi njene bujne grudi zasevaju pred očima. Ali ih planski preskačem, jer ovog puta ne želim da joj pružim nikakvo zadovoljstvo.

Ove noći moja draga, ti ni u čemu nećeš uživati. A posebno ne u tome što varaš svog muža!

Nastavljam dalje sa cepanjem te nazovi haljine, sve dok je skroz ne podelim napola. A kada to napokon učinim pogled mi pada na njeno međunožje koje, gle čuda, ni sada nije pokriveno donjim vešom. Ostavim je tako načisto obnaženu, sa potrganom haljinom, i odmaknem se malo od nje kako bih i sebe skinuo. To završavam u roku od pet sekundi, nakon čega navlačim kondom i krećem u akciju.

Usnama je ne dotičem ni na tren, niti joj dodirima nadražujem osetljiva mesta. Umesto toga samo se jako zakucavam u nju, iznova i iznova, dok ona bezuspešno pokušava da shvati zašto se tako ponašam.

- Ah, lakše malo, tigre! Šta te je spopalo noćas? - grakće sumnjičavim tonom, gledajući me unezvereno.

- Umukni kurvo. - izustim hladnokrvno, te je okrenem u doggy pozu.

- Ah! Ti si lud! Šta ti je? - ređa pitanja nesnađeno, ali ja se ne zaustavljam.

Jebem je sve jače i grublje, gubeći se u nekom suludom osećaju nadmoći.
I kako ja sve više gorim i ubrzavam, tako osećam da je ona potpuno izgubila vlažnost.

Ne prija joj ovo ni najmanje. Možda je čak i povređuje, ali u tome i jeste poenta.

- Aaa! Nestore! Stani! - viče li viče, pokušavajući da me zaustavi, ali joj ne uspeva.

- Prestani smesta! - nastavlja sa vikom i koprcanjem, a ja sa onim što sam naumio.

I tek kada napokon osetim nalet vrhunca, stegnem je nasilnički za guzove i zabijem se duboko u nju, izmamivši joj time glasni urlik bola.

E sad je sve kako treba. Sad možeš i da plačeš, kurvo raspala. Nije me briga.

- Životinjo jedna! Na šta ti ovo liči?! Kretenu glupi! - sikće na mene, lica okupanog suzama, dok ja sasvim opušteno bacam iskorišćeni kondom i oblačim natrag svoje trenerke.

- Šta si tražila, to si i dobila. Sad se gubi iz mog stana i da ti na pamet više nije palo da varaš onakvog čoveka. 'Ajde, marš. Gubi se. - pokažem joj rukom ka vratima, smestivši se u svoju fotelju.

- Molim?! - gleda me besno, pritom se pokrivajući ostacima pocepane čipke.

- Šta moliš? Izlazi napolje! - znatno povisim ton.

- Budalo jedna! Ja Momčila ne varam! On je savršeno upućen u sve što radim sa drugim muškarcima!

Šta bre?!

Sad ja nju gledam unezvereno i pitam se koliko su zapravo njih dvoje bolesni.

- Da da, tako je. Ne iščuđavaj mi se tu kao neka baba iz 15. veka! - doda arogantno.

- Vi ste onda stvoreni jedno za drugo! Ne zna se ko je od vas dvoje bolesniji u mozak! Samo ne razumem što nedužne ljude uvlačite u te svoje prljave igrice. Je l' vam to neki fetiš, nešto? Zaista ne kapiram.

- Ne. Nije ništa nalik tome. Ali verujem da te prava istina ne interesuje, jer si već unapred rešio da nas osudiš. Tako da doviđenja. Rekla bih ti ''zbogom'', ali NAŽALOST još ćemo se viđati dok traje ova parnica. - tim rečima napusti moj stan, zalupivši vratima i ostavi me načisto zbunjenog.

Hm... Tačno je da sam ih odmah osudio, bez da sam čuo šta se zapravo krije iza takvog njihovog odnosa.

Ali nije tačno da me prava istina ne interesuje. Upravo zbog načina na koji mi se Sandra obratila, sada me baš kopka šta se tu krije.

No, to ćemo pretpostavljam ostaviti za neki drugi put.

Sada odoh pod tuš, pa na spavanje. Sutra me čeka novi dan na poslu. Na poslu, koji će mi se u narednom periodu svoditi na viđanje sa malom garavom.

Sandrom Branković...

Ako se ispostavi da je njeno ponašanje u braku opravdano, možda i ne moram prekidati ovu šemu s njom. Videću već šta ću uraditi u vezi sa tim. Ima vremena.

Ali u jedno sam siguran.

Mala garava privlači me kao niko nikada u životu! Lud sam za njenim telom potpuno! Stoga bih iskreno voleo da se ovo naše druženje produži, makar samo dok traje parnica.

Makar toliko...

---