ČIJA SI?

✰ 12. ✰

Prošlo je nekoliko dana od čitave one ludnice sa Brankovićima i malo sam se oporavio od prvobitnog šoka.

Jebote, toliko zaprepašćujućih stvari koliko sam čuo o njima u samo par dana, nisam čuo nikada u životu do sada!

Haos...

U međuvremenu unajmilo me još njih par za sličan slučaj kao što je Momčilov, tako da sam se načisto zatrpao poslom. Ni primetio nisam da je došao kraj radne nedelje.

- Uh, Nestore, crni sinko, otpašće ti kičma od sedenja u toj fotelji. - izgrdim sam sebe naglas, protegnuvši se koliko sam dugačak.

- 'Ajmo kući. Vreme je za predah. - nastavim razgovarati sa sobom, kada me prepadne zvono telefona.

- Hej, sinko? - oduševljeno se javim Martinu.

- Petak je buraz. Hajdemo negde u provod...

- U provod? Ali ja sam mrtvosan od posla Martine. Tebi je lako kad glumiš advokata samo dva puta sedmično, a ostatak nedelje si u svom biznis klubu. Neki za to vreme zaista crkavaju od posla, znaš? - čačnem ga onako kako oduvek jedan drugog zafrkavamo.

- Emina me ostavila...

- Emina šta? - zgranem se.

- Ostavila me, brate mili! Raskinula sa mnom. Šutnula me! Nazovi to kako god želiš... - tek tada mu u glasu primetim povređenost i gorčinu.

- A ali... Zašto?

- Ne pitaj me ništa, samo budi uz mene noćas. Kao što sam ja uvek bio uz tebe...

- Naravno, sinko. O tome nema polemike. Dolazim po tebe večeras oko 22:30 i palimo negde, okej?

- Okej... I hvala ti...

Time završimo razgovor i odmah krenem kući, kako bih se što pre spremio za izlazak.

Ao te žene više! Ima li kraja njihovoj podlosti i zlobi? Neverovatno.

...

Kako u poslednje vreme oblačim sve nešto crno, večeras sam rešio da za promenu obučem belu košulju, koju sam upario sa bledim farmerkama. Malo ležernija kombinacija, ali šta ima veze? Ionako sam sit svih onih silnih odela, koja moram da nosim zbog posla.

Sada je vreme za provod, pa da začinimo malo to.

Raskopčam par dugmadi od kragne nadole, razbarušim kosu, nanesem parfem i izađem iz stana.

Drži se, sinko! Polećemo!

...

- Vidi, znam da ti je potrebna žešća distrakcija noćas, ali ja zaista ne razumem zašto moramo ići baš u TAJ klub? - negodujem na Martinovu zapovest da idemo u ''Morning Star''.

- Zato što se tebi tamo posrećilo, pa se nadam da će i meni... - odgovara hladno, gledajući kroz prozor u noćna svetla grada.

- Molim? U čemu se meni tamo posrećilo, 'leba ti?

- Pa u upoznavanju sa onom... Malom garavom...

- Ma daaj, Martine! Upoznavanje sa njom na taj način, donelo mi je samo probleme. Ništa više.

- Dobro de. Ne kmeči mi tu sada kao neka beba, već nas vozi tamo. Ako ti nećeš, sam ću otići, eto. - izazove me.

- Dobro, pobedio si! Idemo u ''Morning Star''. - predam se na kraju, te spazim sitan smešak u uglu njegovih usana. - Jebao te on... - dodam sebi u bradu i nagazim gas.

Desetak minuta kasnije stižemo na odredište i nakon što parkiram auto iza kluba, uputimo se ka ulazu.

Jao, Martinee. Jebaću ti sve po spisku ako opet sretnem Sandru ovde...

Na vratima nas najpre dočeka obezbeđenje, a odmah za njima, tik do samog ulaza, stajale su dve devojke i delile neke fluorescentne narukvice.

Šta je bre ovo? Srednjoškolska zabava? Ee sačuvaj me Bože...

- Dobro veče gospodo! Večeras je tematska žurka sa FLUO efektima! - obrati nam se dugokosa brineta, sa ogromnim silikonskim grudima i minijaturnom šljaštećom haljinom.

- Svako od vas u obavezi je da uzme bar po jednu narukvicu, koja će se unutra isticati pod UV svetlima! - dodaje takođe izveštačena plavuša pokraj nje.

UV svetla? Čekaj... Beše pod tim zracima sve što je belo izgleda kao da svetli u mraku?

- Kuuul... - nakezi se Martin, kao da je već odvaljen od alkohola i odmah im da svoj desni ručni zglob da mu stave narukvicu.

- Sinko, ti ćeš noćas ceo da sijaš, s obzirom da si u belom! Hahaha! - zacereka se i samo potvrdi ono na šta sam upravo pomislio.

Sranje. Baš sam našao kada da se otarasim crne garderobe!

Nevoljno uzmem i ja jednu narukvicu od ovih napirlitanih, te napokon uđemo unutra. Planski vučem Martina za sobom do šanka, nadajući se da ću opet sresti onog klinca i da će nam bez problema naći separe.
Par trenutaka kasnije spazim smeđe lokne i osmeh mi sam zatitra na licu. Klinja me je odmah prepoznao i bez da sam mu reč uputio, pozvao je opet neku gorilu iz ćoška i naredio mu da nam nađe mesto.

Heh, fino ovo kad ti svi znaju ćaleta, pa dobiješ šta želiš čim trepneš. Mogao bih češće da igram na tu kartu u životu.

I tako se Martin i ja ugnezdismo u jednom od separea i naručismo piće. I znam da mi je rekao da ga ne pitam ništa o Emini, ali to je jače od mene. Stoga mu priđem skroz, pogledom šetajući preko čitavog kluba, gde je maltene sve mračno osim drečavih narukvica i belih komada odeće.

- Dobro, i? Hoćeš li mi sada reći zašto te je Emina ostavila? - upitam ga, ne skidajući oči sa podijuma.

- Ne. Sada to nikako ne mogu da uradim. Još mi je sve sveže. Kad se malo slegne, razgovaraćemo. Sada samo želim da uživamo u piću. A bilo bi lepo i neko društvo da nađemo.

Brblja on tako, brblja, a meni pogled zapeo na golim leđima i vraški izazovnoj beloj haljini neke devojke. Savršeno je pratila ritam muzike i tako erotično se kretala po podijumu, kao da je pokorila čitav svet.

Uh, jebote... Ovo mesto ima neku čarobnu moć! Kada god dođem ovde, odmah mi se ukaže potencijalna prilika za neobavezni seks.

A čija je ova Afrodita u belom, i da li je uopšte ičija, noćas me nimalo ne zanima.

Jer ove noći, kunem se, biće samo moja...

---