ČIJA SI?

✰ 20. ✰

Narednih nekoliko minuta udarci su pljuštali sa svih strana. Nije se znalo ko koga više rešeta. Ovaj debeli kreten mene, ili ja njega. Prosto ne znam ni odakle mi tolika snaga i hrabrost da nasrnem na duplo većeg od sebe.

Ali eto. Pretpostaviću da je sam pogled na nemoćnu Sandru, sateranu u ćošak, probudio u meni zver koja se ničega ne boji.

Naposletku ipak ja njega obaram na zemlju i počinjem ga šutirati, jer smatram da još uvek nije dobio dovoljno batina. Ali onda mi se sluh u nekom trenu vraća i jasno razaznajem Sandrin i Martinov glas. Dozivaju me unajveće i preklinju da prestanem sa iživljavanjem nad ovim kretenom. Poslušam ih instinktivno, bez pogovora i odmaknem se od onesvešćene gomile smeća.

Potom krenem usporeno razgledati levo-desno oko sebe, dok ih ne spazim na tri metra od mene. Martin je skinuo svoju jaknu i njome ogrnuo polugolu Sandru, kojoj je inače jedno parče tkanine uobičajena odevna kombinacija za noć u klubu. Ona ne prestaje sa plakanjem i čvrsto ga drži ispod ruke, kao da bi se svakog časa mogla srušiti ako ga pusti.

- Dosta je više, sinko. Dosta. Naučio je lekciju... - gleda me Martin molećivo, a ja napokon jasno čujem glas svog prijatelja.

I dalje gledam unezvereno u njih oboje, a onda svoj pogled fiksiram na Sandrinim očima. Pune su suza, bola i rekao bih... Straha?

Zašto si sebi dozvolila ovako nešto, malena? Zašto?

Gledajući u njene krvave i moje oči su se začas napunile suzama.

Boli me sve što tebe boli. Tako prokleto me boli tvoja bol. Čak i više od moje vlastite.

Sledeće sekunde ona pušta Martina i shvatam da kreće ka meni. Stoga se polako uspravim, iako mi čitavo telo bridi od udaraca onog debila, i raširim ruke kako bih je spremno dočekao u zagrljaj.

A kada se zagrljaj napokon i desio, samo sam zatvorio oči i duboko udahnuo miris moje voljene, sklopivši ruke oko njenog malenog struka.

- Nemoj više nikada tako da si me prepao, jesi čuo? Mislila sam da će te ovaj bednik ubiti! - jeca mi na grudima i sve jače se privija uz mene.

Ma je l' ovo istina? Zar je moguće da je strah u njenim očima maločas bio zbog mene? A ne zbog nje same?

- Ti mi to otvoreno priznaješ da si se... Uplašila za mene? - upitam je krajnje zatečeno, zbog čega se blago pomeri i pogleda me u oči. - Ti? Za mene? - ponovim pitanje, jer vidim da mi ništa ne odgovara.

- Khm... Pa, da. Kao što vidiš, jesam. - proguta knedlu i spusti pogled.

U redu. Ovo je jedno sasvim novo saznanje. Prosto ne znam kako da reagujem...

- Khm khm khm! Deco, meni je zaista žao što vam prekidam romantični trenutak, ali mislim da bi najbolje bilo da pođete kući. Ja ću rešiti ovog kretena i pozvati šefa policije. - oglasi se Martin, gledajući u mene.

- U pravu si, sinko. Hvala ti. - klimnem mu glavom.

- Hvala ti i u moje ime, Maki. - doda Sandra i pruži mu natrag jaknu.

- Ne zahvaljujte mi se, jer nemate na čemu. A sada hajde, paljba! - nasmeši se značajno i naravno da samo ja razumem taj njegov smešak.

Obgrlim Sandru nanovo, te priđemo do najbližeg taksi vozila i uputimo se mom domu.

Znam da smo rekli da je našem odnosu istekao rok trajanja. Ali nešto mi govori da je ovaj događaj od malopre pokrenuo neke sasvim nove teme. Teme o kojima do sada nisam ni razmišljao.

I zato ćemo gospođa Sandra i ja opet imati jedan dug i ozbiljan razgovor čim stignemo u moj stan.

Neću je pustiti dok ne razjasnimo sve. Apsolutno sve.

...

Insistirao sam da se ona prva okupa, kako bi što pre sa sebe skinula prljave dodire onog manijaka, a onda sam i ja lično to učinio. Ona nam je za to vreme skuvala kafu i strpljivo me čekala u dnevnom boravku, gledajući nešto na TV-u.
Ulazim u prostoriju i istog trena bivam očaran prizorom koji me tu dočeka.

Savršenstvo od žene sedi sklupčano u mojoj majici, bez trunke šminke, s poluvlažnom kosom i najlepšim očima na svetu...

Koliko dugo sam je tako opčinjeno posmatrao, ne znam, ali znam da sam prestao tek kada mi se obratila.

- Heej... Što stojiš tu? Dođi sedi. Kafa će ti se načisto ohladiti. - gleda me, ne trepćući, a mene u grudima steže jer joj u očima nazirem neki neobjašnjivi nemir.

No, ipak priđem i sednem pored nje.

- Dobro, da čujem. Ko je dođavola bio onaj slepac ispred kluba? I zašto si bila sama? Gde je nestao tvoj vozač, koji ti je ujedno i telohranitelj? - zatrpam je pitanjima čiji su mi odgovori potrebniji od vazduha, čini mi se.

- Moj telohranitelj i vozač, Raša, uzeo je slobodan dan danas. Kada se tako nešto desi, uglavnom sa mnom ide neko od zamenskih radnika. Ali večeras nisam to htela. Večeras sam htela biti potpuno sama.

- Mhm. I? Vidiš li šta si time postigla? Navukla si sebi bespotrebnu bedu na vrat. - ljutnem joj se.

- Pa... Da je bespotrebna, i nije baš. - guta knedle otežano, dok sakriva pogled od mene.

- Kako to misliš?! - odmah skočim, namrštivši se.

- Eto tako, lepo. Denis je lik s kojim sam se merkala u klubu jedne noći, ali sam ga u poslednjoj sekundi otkantala i on se naljutio, pa je sada došao da mi se osveti za to...

- Molim?! Sa ONIM si se ''merkala''? Pa da li ti ženo imaš trunku samopoštovanja, aman?!

- Imam! Ali šta da radim kad sam se jedno vreme ložila da takve grdosije, s malo većim stomačićem?

- Ložila si se na, na, na ONO? - gledam je iskolačenih očiju, načisto zgranut.

- Da... - ugrize se za usnu i obori pogled.

- O sveto nebo, o majčice mila! Ee Bože, Bože... - ustanem s kreveta i prekrstim se nekoliko puta zaredom. - Dobro, i zašto si ga ono reče otkantala? Šta te je navelo da se prestaneš ložiti na trokrilne šifonjere?

Tada usporeno podigne pogled ka meni i zaustavi ga na mojim očima.

- Ti...

Tog trenutka svet je prestao da postoji za mene. Da, shvatio sam da je debeljka odbila one noći kada smo se nas dvoje upoznali, na moj 34. rođendan. Ali odjednom mi više nijedno pitanje nije bilo važno, a ni odgovori. Ništa mi više nije bilo važno, osim nas dvoje.

Stoga sam joj prišao bez ijedne reči, podigao je na prepad u svoje naručje i odneo u spavaću sobu.

Znam da imamo toliko toga za razjasniti. Ali u ovom trenu sada samo želim da te ljubim, jedina moja.

Da te ljubim, pazim i mazim. Da ti pokažem skrivenu stranu sebe, koju sam onog dana duboko u tamnicama svog srca zaključao.

Ove noći želim samo da te...
Volim.
Onako kako nikoga, nikada do sada nisam...

---