ČIJA SI?

𝑼𝑽𝑶𝑫

Pravo iz tuš kabine upadam u bokserice, potom u čarape, onda je tu košulja, pantalone, kaiš, i za sam kraj sako. Poluvlažnu kosu brzinski sušim peškirom i nanosim na nju malo učvršćivača. Par kapi omiljenog parfema i to je to. Spreman sam za proslavu svog trideset i četvrtog rođendana u biznis klubu mog najboljeg prijatelja.

Znam da većina u mojim godinama i ne voli baš nešto da obeležava taj datum, ali ja obožavam. Volim sve vrste zabava, ali ova mi je nekako najomiljenija.

- Sinko, rađaš li mečku tamo, ili se spremaš za rođendan? - začujem glas sa spoljašnje strane vrata kupatila i odmah se nasmejem.

To bi bio Martin. Moj maločas pomenuti prijatelj, koji ima mnogo vrlina, zaista. Strpljenje, nažalost, nije jedna od njih.

- Evo me, sinko! Gde gori? - upitam ga s osmehom od uha do uha, izlazivši iz svoje oaze mira.

- Hajde ne jebi me u zdrav mozak, nego polazi! Gosti će uskoro početi da pristižu, a tebe nema. Je l' treba ti da dočekuješ njih, ili oni tebe? - gura me ka izlazu iz mog stana, dok mi panjka kao neka baba.

- Ej, pa to ti i nije tako loša ideja, znaš? Gosti dođu prvi i onda svi uglas viknu ''Srećan rođendan'' kada slavljenik stigne! A on, to jest ja, se kao oduševim ''Vauu'' i onda mi oni svi zatapšu! Baš kao u američkim filmovima! - zavitlavam ga na pravdi Boga, dok me on žurno ubacuje u svoj auto i još brže daje gas kada krenemo.

- Ne sviraj, 'leba ti! Ovo nije američki film, i ne zanosi se!

- Dobro bre, aman! Šalim se malo. Što si ti toliko namrgođen? - uozbiljim se i ja sada.

- Kako ''što''? Pa jesam li ti rekao da sam pozvao na proslavu onu malu što je muvam već mesecima? Želim biti tamo kada ona stigne. Ali, jebiga, zakasao sam s budalom kao što si ti, i sad ko zna kada ćemo stići u biznis klub!

- Aa znači riba je u pitanju? Pa što ne kažeš tako? Piči onda matori! Daj mu po gasu!

- Ozbiljno? - pogleda me zbunjeno.

- Ozbiljno bre! Cepaj!

- Okej! Hahah! Takvog te volim, pederčino jedna mala! - zacereka se i razbaruši mi kosu.

- Heeej! Pa čitavih dva minuta mi je bilo potrebno za ovu frizuru! A ti mi je sad rasturi u dve sekunde! Crkotino raspala! - odglumim uvređenost, a onda obojica prasnemo u smeh.

Obožavam naš odnos i naše prijateljstvo.

Martin mi je mnogo veći brat nego što je Nikša to ikada bio, iako imamo istu krv i iste roditelje. On je mlađi od mene dve godine, pa su otac i majka uvek nekako gledali njega da zaštite, a mene ko šiša. Ako se snađem snašao sam se...

Nego, nećemo sada te crne teme.
Dan je bio prelep, veče je divno, a noć će, nadam se, biti još bolja!

Planiram je provesti sa svojom višegodišnjom devojkom Sofijom, i prosto znam da će to biti vatromet u krevetu. Ona je oduvek znala kako da me iznenadi na tom polju, i stoga jedva čekam da vidim šta mi je za večeras pripremila!

Vežite se, polećemo!

...

Za tačno 15 minuta i 23 sekunde stigli smo na odredište.

Ko bi rekao da se Martin pretvara u pobesnelog Maksa kada je u pitanju neka cura?

Ali eto, neka sam doživeo da vidim kako se i on trudi oko nekoga. A ne samo mene da zafrkava što sam veran i predan momak kada sam u ozbiljnoj vezi.

Po ulazu u klub najpre nailazim na svoje roditelje. Moj otac, veliki Gavrilo Matijašević, sudija je u penziji, a moja majka Gala oduvek je sedela kod kuće i brinula se o svima nama, podržavajući svog voljenog supruga u svemu.