Samo ti i ja

11

11.

•Teodora•

Polako otvaram oči i ispod sebe osetim nešto tvrdo.

Pokušam da se pridignem ali me nečija ruka spreči.Pogledam ka gore i vidim Stefana.

Kao opečena skočim iz kreveta i vrisnem i to ga je probudilo.

-Šta ti je luda ženo?-povika dok se ustaje iz kreveta.

-Šta je tebi?Što me grliš dok spavam!?-počnem i ja da vičem.

-Ada spavao sam,nisam ni primjetio da sam te zagrlio.Nema potrebe da dramiš toliko-udje u ormar i vadi neke majce a ja sam otišla do kupatila da se istuširam.

Pošto sam zaboravila garderobu,izašla sam u bademantilu iz kupatila i vidjela Stefana kako me gleda ka pomahnitao.

-Zaboravila sa garderobu,samo da je uzmem-udjem u ormar i tražim veš.

-Slobodno se tako šetkaj po sobi,meni ne smeta-pogledam ga i vidin da stoji naslonjen na okovratnik i odmjerava me.

-Idiot-gurnem ga da prodjem pored njega,obučem se u kupatilu i spustim se dolje na doručak.

Sneža i Neško su sjedeli već za stolom u ogromnoj trepezariji,na čelu stola je sjedeo Neško,pored njega Sneža i još milion mjesta prazno ali su na dva mjesta ostavljena tanjira,vjerovatmo za nas dvoje.

-Dobro jutro-kažem i sjednem pored Neška.

-Dobro jutro dušo.Kako si spavala?-pita me Sneža.

-Super-krenemo sa doručkom i posle par minuta sidje Stefan.

-Mi smo odavno krenuli-kaže Neško i namigne mi.

-Briga me-Stefan sjedne pored mene i počne sa doručkom.

-Sine,nadam se da nisi zaboravio šta je ove subote.

-Nisam majko ne brini.

-Šta je ove subote?-pitam.

-Godišnjica našeg braka,pravimo ogromnu proslavu ovde u kući.Ujedno ćemo i zvanično objaviti da ste se vjenčali-nisam znala šta da odgovorim na to sve pa sam samo klimnula glavom.

-Ajde draga,vodim te na jedno mjesto-povuče me za ruku i povede ka autu.

-Nisam ni stigla da se pozdravim sa ljudima-udjem u auto i on doda gas.

-A gde idemo?-pitam ga nakon desetak minuta.

-Evo nas,već smo stigli-pogledam i vidim da se nalazimo ispred restorana u kojem sam radila.

-Šta ćemo ovde?-pitam ga dok izlazimo iz auta.

-Videćeš,dodji-uhvati me za ruku,isprepleta naše prste i povuče me ka ulazu.

Čim smo ušli svi pogledi su bili upreti u nas,čak i Sandrin koja je bila kod šanka i buljila u telefon.

-Dobar dan-kaže Stefan.

-Ćao Stefane-krene Sandra ka njemu da ga zagrli ali on postavi ruku izmedju njih.

-Odakle ti pravo da se onako ponašaš prema mušterijama?-pita je Stefan.

-O čemu pričaš?-pita ga.

-O tome kako si pre neki dan htjela da otruješ jednu mušteriju samo zato što si mislila da je siromašna!-vikne joj.

-Vidi,Stefane...-krene nešto da kaže ali je Stefan prekine.

-Znaš šta?Briga me.Već znam istinu tako da ne troši riječi.Otpuštena si,trebalo bi da te ubijem ali neću,nisam takav kreten.Teodora,koja je sad i moja supruga,će sad voditi restoran.-kaže i ja ostajem u šoku.