14

1.3K 30 0
                                    

14.

•Stefan•

Osjećam se odvratno.Umjesto da sačekam da li će se nešto desiti izmedju Teodore i mene,ja idem i jebem u stanu neku djevojku.

Još je ona to gledala.

Pa jel moglo biti gore?

Parkiram se ispred vile i vidim da Teodora ne izlazi.

-Stigli smo-kažem joj i tek tad vidim da je zaspala.

Uzmem je u naručje i povedem gore u sobu.Spustim je na krevet i pomjerim joj pramen kose koji joj je pao na lice.

Prelijepa je,i tako krhka.Budala sam jer sam ovakvu djevojku povredio.

Gledao sam je kako spava dugo dok i mene nije sustigao umor.

Ujutru me budi blago komešanje.

-Stefane,ne mogu da se pomjerim,makni ruke-Teodora me blago drma i priča mi nešto.

-Stefane...Stefane!-vikne na kraju i ja poskočim.

-Šta vičeš?!-pitam je.

-Stavio si ruku preko mene nisam mogla da se pomjerim-kaže i ustane iz kreveta dok ja i daje ležim.

-Kako sam ja sinoć došla do kreveta?Ne sjećam se...

-Zaspala si u auto pa sam te prenio-kažem i ona me pogleda poprijeko.

-Mogao si me probuditi-kaže i uleti u kupatilo i zalupi vratima.

-Uff,ima ovako da se ponaša drsko dok ne zaboravi za ono-kažem više za sebe.

-Ponašaću se kako god ja hoću i nije zbog toga-otvori vrata,kaže šta ima i opet ih zalupi.

•Teodora•

Baš zbog toga je.Da sam ja otišla i jebala se sa nekim likom on bi napravio skandal.

To...ipak nije loša ideja.Neću se jebati sigurno,ali možda bi valjalo da me Stefan vidi sa nekim likom kako se ljubimo.

Vraćam mu istom mjerom...dobro skoro istom.

Izlazim iz kupatila u bandemantilu i vidim njega kako se sprema.

-Oćeš li samnom u bolnicu?-pita me.

-Ne,poćiću sama poslije.Uzeću auto dolje iz garaže.

-Samo nemoj onu mečku crnu molim te,specifična je za vožnju i ima nedje da ga slupaš a i nije za žene-kaže dok oblači majcu a ja sjedim u krevet na telefon.

-Kako misliš nije za žene?-podignem pogled i pitam ga.

-Pa auto je dosta velik,i skup.Za vas žene je neki manji-podsmehnem se.

-Ma nemoj...dobro neću ga uzimati-naravno da hoću.

-Dobro,odoh-stane i pogleda me.

-Šta?-pitam ga.

-Pa zar me nećeš ispratiti?

-Stefane,očigledno si zaboravio.Ovaj brak nije pravi,zato kad smo sami nema potrebe da glumimo-ispratila bi ga rado,ali u inat neću.

-Dobro-vidjela sam mu neko razočarenje u očima ali briga me.

Spremila sam se za pola sata.Obukla sam duge bijele pantalone,Mona kaiš,plavu običnu košulju i crne visoke štikle.Rukave sam podvila i kosu sam ostavila u lokne.Ponijela sam Gucci torbicu i naočare na glavu.Nisam se šminkala,svakako mislim da sam ljepša bez šminke.

Naravno da sam uzela auto koji mi je Stefan rekao da ne uzimam.Bio je baš velik i videlo se da je bio skup.Znam da vozim svaku vrstu auta,pa tako i ovaj.

Slikala sam selfi i poslala Stefanu.

Jurila sam do bolnice jer nije bilo gužve u saobraćaju.Kad sam stigla naravno da me je dočekao ljutit Stefan koji je samo čekao da dodjem da bi me oprao.

-Jesam li ti ja rekao da ne uzimaš onaj auto-prosikti kroz zube da ne bi cijela bolnica čula.

-Jesi-kažem.

-Pa?Što si ga uzela?-pita me.

-Slagalo mi se uz outfit-nasmijem se nevino a on se uhvati za glavu.

-Jesi li ga ogrebala nedje?

-Ne naravno,znam da vozim auto nisam blesava-kažem i udjem u sobu kod Neška.

Ležao je u krevet,pored njega je sjedela Sneža a oko njih su bili silni neki aparati.
-Gospodine Neško kako ste?-pitam ga i sjednem na drugi kraj kreveta.

-Dobro sam pile,nije me ništa ubilo pa tako neće ni ovaj infarktić-nasmije mi se.

-Drago mi je da to čujem.Sneža se mnogo potresla zbog Vas.

-To je moja duša-pomazi je po obrazu.

-Kad je rekao doktor da možete izaći?-pitam ga.

-Večeras-kaže i Sneža ga udari blago po ruci.

-Ne laži!Rekao je tek za 3 dana.

-Ali ja neću ostati 3 dana ovde,oću kući-kaže Neško.

-Ne izigravaj dijete,ostaćeš u bolnici i tačka-kaže Sneža i Neško ućuti.

-Vidiš kćerko,u braku uvijek moraš ti biti glavna-kaže i ja se nasmijem.

-Po neki put mogu i batine da se uključe ali nije neophodno-kaže i ja se još više nasmejem.

-E da je bar tako kod nas-kažem više za sebe.

To popodne sam provela sa Snežom i Neškom ispričali smo se i ismejali.Poslije sam krenula put kuće i vidjela da Stefana nema,nije bio ni u bolnici kad sam izašla.Bog zna sa kim je sad.

Obukla sam kupaći i otišla na kupanje u bazenu koji imamo u kući.

Dok sam plivala odjednom sam osjetila nečije ruke oko struka.

Samo ti i jaWhere stories live. Discover now