Samo ti i ja

4

•Teodora•
Budim se ujutru nenaspavana jer cijelu noć nisam mogla da spavam kako valja.

Čitav dan juče mi je prošao užasno,možda danas bude bio bar malo bolji.

Dok sam se spremala da se nadjem sa Miom,čula sam glasno lupanje na vrata.

-Polako,polomićeš mi vrata!-kažem dok otvaram vrata.

-Izvolite?-ispred vrata stoje 3 momka,izgledaju kao gorile.

-Teodora Vojinović?-pita ovaj prvi i iskreno najljepši od njih troje.

-Da,ja sam.Izvolite?

-Došli smo zbog vašeg oca Ratka-kaže na šta ja prevrnem oči.

-Šta god da je uradio nema nikakve veze sa mnom,to sa njim rešavajte.Dovidjenja.-krenem da zatvorim vrata ali on postavi nogu.

-Mislio sam da ćemo ovo moći na lakši način da rešimo,ali dobro.Možemo i na teži-kaže i pokaže rukom ovoj dvojici i oni krenu put mene.

-Šta...šta se dešav...-i tu mi postaje sve crno pred očima.

•••

Budim se u nekoj sobi,ležeći na krevetu.

Malo sam se pridigla i razgledala kroz sobu.
Na zidu pored primjećujem da je zid svetlije nijanse bijele od ostalih što znači da je tu stojao ormar pa su ga prebacili na drugu stranu.Prozora nema.Pored kreveta je noćni stočić koji djeluje staro,krevet je obicni drveni a posteljina je sa nekim srcima,što znači da je posteljinu kupovala žena.
Naprijed je kupatilo i dok ulazim u njega vidim u korpu za veš peškire koji su i dalje vlažni,znači neko je bio ovde prije mene.
Kod ogledala i lavaboa stoji pasta za zube od jagode,a obično djeca koriste te ukuse pasti za zube i žena,postoji mogućnost da je ovde prije bila djevojka mojih godina,možda mladja jer ovde ima i polomljen nokat,nalakirani.

Dok sam ja tako razgledala kupatilo,čula sam otvaranje vrata i odmah potrčala ka njima.

-Probudila si se,napokon-to je bio onaj momak od malo prije.

-Ja sam Stefan-pružio mi je ruku.

-Briga me,pustite me odavde,ja nemam nikakve veze sa Ratkom.

-Imate,kako nemate,imate krvne veze-kaže i nasmije se idiot.

-On mi nije otac,gledam ga jednom u 2 godine i to kad mu trebaju pare!-drsko kažem.

-Briga me kad ga gledaš.On ima dug kod mene i taj dug će biti otplaćen tobom.

-Samnom?Kako samnom?-pitam.

-Lepo,ti ćeš da se udaš za mene i njegov dug će biti otpisan-kaže a meni ostanu usta otvorena.

-Jesi li ti normalan?Kakva crna udaja?Jesi li ti poludio?!-počnem da vičem na njega a on samo stoji.

-Koliko vičeš,majko mila!-drekne.

-Poslije će doći sminkerka i frizerka da te srede,popodne je ceremonija.Haljina će ti stići kroz dva do tri sata-čim to kaže izadje iz sobe i zaključa me.

-Alo!Aloooo!Otključajte me odavde molim vas!-vičem i lupam na vrata ali se niko ne odaziva.

Od muke,padnem na koljena i počnem da plačem.

•Stefan•

Čujem da plače i vrišti ali ne obraćam pažnju.Dug mora biti isplaćen,ovako ili onako.

Žao mi ju je što ima ovog idiota za oca,ali jebiga.

Dok sipam sebi piće za šankom dolazi Matej sa nekom ženom.

-Stefane,doveo sam ti onu koju si tražio.Imas 3 sata da završiš to sa njom i onda dolazi matičar,nemoj da kasniš-kaže i ode ostavljajuci nju ovde.

Uhvatim je za ruku i povedem gore u sobu.

-Skini se-naredim joj i ona počne polako da skida haljinu i da mi izvodi striptiz u krilu.

Krene da me poljubi u usta ali se ja odmaknem.

-Nemoj da ti je više ikad palo na pamet da me poljubiš u usta!-dreknem joj i ona zastane na sekund i nastavi da se trlja od mene.

Moje jedino pravilo u toku seksa jeste da se ne ljubim u usta.Nikad se nisam poljubio sa svojih 29 godina jer su kroz moj život samo kurve prolazile,a one nisu vredne takvog čina.

Jebao sam je ostavio je na krevet da leži.

-Ti si mašina-kaže nasmijeno.

-Znam,ajde sad spremi se i izadji,imam vjenčanje-ona odmah počne da se sprema i izadje.

Pogledam u sat i vidim da je 16:57,ostalo mi je još tri minuta mog samačkog života.

•Teodora•

Oduvijek sam sanjala da se udam za čovjeka koga volim,da vidim samo njega i nikoga drugog.

Dok prilazim oltaru gde me čeka takozvani Stefan,kroz glavu mi prolazi pitanje kako će moj život izgledati nakon ovoga.

Možda će me samo ignorisati i praviti se da nismo u braku...možda će mi tražiti da mu rodim djece...možda...

-Da li vi Stefane Despotoviću,uzimate ovde prisutnu Teodoru Vojinović za svoju zakonitu suprugu?-pita matičar.

-Da-kaže glasno.

-Da li vi Teodora Vojinović,uzimate ovde prisutnog Stefana Despotovića za svog zakonitog supruga?

Razmišljam par sekundi i jedva prevalim preko usana Da.

-Da li Nikolija Ritović i Matej Todorović pristaju da budu kumovi ovde prisutnim mladencima?

-Pristajemo-kažu njih dvoje a ne znam ni ko su.

Sjajno,kumovi su mi nepoznati ljudi.

-Proglašam Vas mužem i ženom,možete poljubiti mladu-kaže matičar i ja se okrenem ka Stefanu sa nadom da me neće poljubiti.

Ali jeste...poljubio me je...ali u čelo.

Pogledala sam ga iznenadjeno.

-Dobićeš noćas ostatak-kaže mi tiho i samo izadje.

Ja brže bolje potrčah ka sobi gde su me bili zatvorili da bih se izvrištala ali vidim da su vrata zaključana.

Pokušavam na silu da udjem ali ne ide.

-Gospodjice Despotović,od sad ste u drugu sobu-kaže mi neki momak,vjerovatno Stefanovo kuče.

-Kakva druga soba sad?-pitam ga dok idem za njim dok ne dodjem ispred nekih crnih vrata.

Otvara vrata i ostajem u šoku.Soba je san snova.

Sve crni tonovi dominiraju u njoj,a crna je moja omiljena boja.

Soba je velicine ka one sobe gde sam bila maloprije samo puta 15.

Kad se udje u sobu,sa desne strane je ogroman ormar,na drugu stranu se nalazi ogromni bračni krevet i noćni stočici.Ima izlaz na tarasu i kupatilo.

Cijela soba je savršena,vidi se da je puno koštala,nije prenatrpana stvarima...savršenstvo.

Dok sam ja tako razgledala sobu odjednom osjetih nečije ruke oko struka.