Samo ti i ja

5

5.
•Teodora•

-Ženice-kaže Stefan.

-Makni se od mene budalo!-pokušavam da se odvojim od njega ali me on okrene ka sebi i još više pribije.

-Čemu takva histeracija?-pita me nasmijano.

-Pusti me,odmah-kažem mu ozbiljno.

-Ne,u braku smo sad,možemo da se grlimo koliko hoćemo.

-Bože što mene sve psihopate pronalaze-kažem više za sebe-odmakni se od mene,odmah.

-Šta ako neću?-pita i podigne jednu obrvu.

-Ima da oćeš-kažem i ugrizem ga za vrat.

On me odmah pusti i rukom predje preko ugriza.

-Odakle ti pravo da me grizeš?!-uhvati me za vilicu i pribije uza zid.

-Mnogo si ti drčna,skratićemo taj jezik-pustio mi je vilicu i odmakao se od mene a meni su se oči napunile suzama.

-Samo nemoj da mi plačeš tu,nemogu da te slušam više-izleti iz sobe i zalupi vratima.

Ja sjednem na pod,naslonim se na krevet i pustim suze da mi teku.

Jecala sam i plakala do kasno u noć,dok mi nije ostalo više šta da isplačem.

Otišla sam u kupatilo i malo se dovela redu.

Istuširala sam se i odmotala peškirom i sad tek vidim da je to bila loša ideja jer nisam imala ništa za obući.

Izašla sam iz sobe u peškir i u sobu me je čekao Stefan,ležao je na krevet sa telefonom u ruci.

-Šta ćeš ti ovde?-pitam ga i tek tad podigne pogled ka meni.

-Ovo je moja soba,tj. naša soba.

-Ovde nema mojih stvari,šta ću da obučem?-pitam drsko.

-Što se mene tiče možeš i tako,meni ne smeta-nasmije se idiot.

-Ozbiljno te pitam-meni uopšte nije smiješno.

-Dobro,dobro,evo-ustaje sa krevet i iz ormara mi izvlači majcu i sorc.

-Evo ti,sjutra će ti donijegi stvari al noćas obuci ovo moje-kaže i daje mi.

Odlazim do kupatila i presvlačim se.

Kad sam izašla videla sam Stefana kako se šetka u boksericama i priča na telefon.

Samo sam prošla pored njega i legla na lijevu stranu kreveta i pokušala da zaspem ali nije išlo.

Odjednom sam osjetila komešanje na drugoj strani kreveta.Znala sam da je to Stefan pa nisam ni morala da okrećem glavu da provjerim.

-Sjutra idemo kod mojih da ih upoznaš i da prenesemo stvari tamo.Od sjutra tamo živimo.

-Molim?-okrenem se ka njemu i pridignem se malo.

-Čula si me.Živećemo tamo.I bolje bi ti bilo da im ne pominješ povod našeg braka.Smislićemo im neku romantičnu priču i to je to-kaže šta je imao,okrene se na stranu i izgasi lampu.

-Bože,šta sve mene neće snaći-kažem više za sebe.

-Čuo sam to-ja samo prevrenem oči i okrenem se na svoju stranu.

Zaspala sam razmišljajući o svojoj budućnosti.Oću li se ikad izbaviti iz ovog braka,oću li nać nekoga ko će htjeti sa mnom da se vjenča iz ljubavi,ne iz dugova...